SavKe

pih, a dobra je slika bila, ko je video zna o čemu pričam

malware

Probudila me žeđ i sad ne mogu da zaspim, tako da ću da igram kreša dok mi se ne prispava, fwp :D Inače ja sam tek sinoć saznao da su Drale i Starbak rođena braća :D

Neki (npr ja i još mnogo, mnogo ljudi) nisu išli na letovanje po više od pola decenije, a ti ovde kukaš što ideš u tu ortakovu kuću u Sutomoru, pa joj, što ja nemam ortaka sa kućom na moru...

Ortakinja je podelila link dole na fejsu, i ovaj lik je zapravo umetnik, a to što slika i objavljuje provokativne slike devojčica u ranom pubertetu to je umetnost isto http://www.crf.rs/rubrike/izdvajamo/20/2013/07/15/david-hamilton_-kada-pornografija-i-umetnost-postanu-jedno.html

Još jedan pljusak nostalgije iz detinjstva :)

Trupsi 90% srednjoškolaca nije spremno na ono što ih čeka na faksu. Tinejdžeru je muka da sedne da pročita 30 strana za odgovaranje iz random geografija/biologija predmeta, gde je font 68 i 2/3 stranice čine margine i slike, a onda na faksu bude srećan kad čuje da za ispit ima ''samo'' 500-600 strana suvog teksta da nauči, takav ispid spada u lakše. i

pobeda od stripa

Pre neki dan smo kod ortaka posle ko zna koliko zaboli uz celovečernji crash team racing, i toliko su me ispucale emocije, da sam rešio da skinem sva 4 naslova za ps1 da ih po ko zna koji put pređem, ali i da skinem sve što je izašlo za ps2 (što nije radio Naughty Dog ) i da vidim da li to liči na nešto.

Vudu, moguće da si pogrešno razumeo tekst, iz njega se ne vidi da li se radi o nekom liku koji je verovatno investirao u izgradnju i prodaju nekretnina, tako da brojke nisu uopšte čudne, čak su male. Druga je stvar što su novinari to tako postavili da izgleda kao da lik ima xy nekretina po celoj zemlji i ne zna šta će sa njima. E sad, treća je stvar što je kroz te investicije gotovo sigruno prao prljavi novac, što se ovde i inače radi u 80% slučajeva rezidencijalnom građevinskom sektoru, ako isključimo ozbiljne igrače.

Mene je ovaj serijal smorio već na igranju prve igre, prosto previše je jak jedno te isto vajb, i jedinu vrednost igri sam nalazio u prelepom osećaju slobode, pentranju i istraživanju odličnih rekonstrukcija raznih istorijskih lokacija.

Još samo nam fale gigantski neboderi i hover automobili i takoreći već smo u sajberpanku :D Jesto to je selotejpara, to je jedan interni naziv zbog njenog izgleda pre obnove, zaboravio sam da je ne poznaju svi pod tim imenom Što se priče oko zamene tiče, to je na nivou rekla kazala , nije istina: Evo sada post o ambasadi, sa jednim velikim ali zanimljivim wot delom ARHITEKTA: Rože-Emil Eksper ZAVRŠETAK IZGRADNJE: 1933. LOKACIJA: http://binged.it/yTwCXL Pogledom uprta na Kalemegdan, na ušće Save u Dunav, francuska ambasada je zdanje koje Beograđani smatraju prirodnim delom svog grada. Omeđena ulicama Gračaničkom i Pariskom, prostrana zgrada francuske ambasade tipičan je izraz francuske modernističke arhitekture između dva rata, obogaćene elementima klasicizma, skladnim proporcijama, elegancijom i bogatstvom detalja. Zdanje iz Pariske ulice sadrži prostor namenjen diplomatskim i konzularnim kancelarijama kao i kancelarijama vojnog atašea. S druge strane, iz Gračaničke ulice, nalazi se ulaz u rezidenciju. Prema planovima koje je uradio 1926. godine arh. Rože-Emil Eksper (Roger-Emile Expert), glavni arhitekta francuske vlade, trebalo je da zdanje izgleda monumentalno. Na neravnomernom, kosom terenu, omeđenom sa dve ulice, Pariskom i Kneza Sime Markovića, arhitekta Eksper je sintetizovao sliku francuske kulture u nekoj vrsti ubrzane retrospektive, gde se istorijski modeli mešaju sa luksuznom mitologijom i modernizmom. Tako cela slika dobija klasičan izgled koji pomalo vuče na neoklasicizam ili paladijanski izraz. Glavno telo zgrade paralelno je sa Pariskom ulicom, a dva krila smeštena su uglom od 45 stepeni kako bi se omogućio što bolji pogled na Savu, Dunav i Kalemegdan. Ovakav teren omogućio je igru nivoa koja je iznedrila razigrane terase, a time i osvetljenost prostorija donjih nivoa. To se naročito vidi u unutrašnjosti same zgrade, gde se nalaze pomoćne prostorije: svaka od njih ima prirodno osvetljenje. Prostrano svečano stepenište obloženo je belim venčačkim mermerom. Tik ispod tavanice a iznad ogromnih ulaznih vrata, ugrađen je veliki medaljon „Marijana“, simbol Francuske. Na samoj tavanici upisana je rimskim brojevima godina otvaranja Poslanstva-XCMXXXIII (1933). Odatle se ulazi u Dvoranu za prijem. Najpre u veliki četvrtasti prostor okrenut unutrašenjem francuskom vrtu, zatim u salon kružnog oblika, nazvan Salonom sa stubovima. Ovaj prostor podeljen je kolonom belih mermernih stubova koji su pri osnovi operveženi bakrom kao i sokle oko zidova. Posao rekonstrukcije prostora od 5 500 m2, podignutog u čistom Art Deko stilu, preduzet je posle 2002. Neke delove rezidencije odmah je trebalo dovesti u prvobitno stanje. Projekat je poveren francuskoj dizajnerki, Elen de Sen-Pjer (Helene de Saint-Pierre), unuci čuvenog generala Franša d’Epere-a, čije ime nosi trg u blizini Autokomande. Preduzevši opsežna istraživanja, tragajući u Francuskoj za papirima u kojima je pisano o ovom zdanju, iz zaborava je izvukla originalne skice, slike i zapise. U prvom četvrtastom delu Dvorane za prijem na zidovima se nalaze veliki medaljoni na kojima su simbolično prikazane četiri velike reke Francuske: Sena, Loara, Garona i Rona. Na tavanici salona izvedena je alegorična predstava - floralna kružna gipsana girlanda u čijem se centru nalazi Golubica Mira. Na podu veliki Goblen tepih specijalno (ručno) rađen u periodu 1946-48, za ambasadu. Na ivici tepiha, kao i na svim kvakama i mnogim zidovima mogu se videti utisnuti znakovi „RF“-„Republique Française“. Gospođa de Sen Pjer je boje tepiha odredila kao polaznu tačku za korišćenje nijansi u ovom prostoru. Tako su stolice presvučene crvenom kožom, zavese na visokim prozorima su zelene; čak su i nijanse kićanki za zavese, koje se na francuskom jeziku zovu ambras (franc.obgrliti, poljubiti) u odgovarajućoj nijansi! Dva elegantna okrugla stola ispred prozora koji gledaju na unutrašnje dvorište sa fontanama, nova su i ručno rađena u Art deko stilu. U sredini ploča stolova inkrustriran je šestougaonikheksagon, kako iz milošte Francuzi tepaju obliku svoje zemlje. U Francuskoj još uvek ima kvalitetnih zanatlija koje na starinski način rade po porudžbini! Moćna kolonada i visoka tavanica daju ovom prostoru grandiozan izgled. U delu prema Kalemegdanu Rotonda akcentuje monumentalnost prostora. Visoka je 9, dok su prozori visine 8 metara. Pogled kroz ovako visoke prozore može da „privuče“ Kalemegdan - zato izgleda kao da Kalemegdan „pripada“ ambasadi!“ Plitki reljefi koji okružuju vrata i kružni deo Rotonde sa ogledalom slave blagostanje, plodnost i kulturu Francuske: Ples i Muzika, Pax („Mir“), životinje, gušter, drvo, girlande, forum, maske, kuće, grožđe, lira, merdevine, klasje, mač, bik, vojnik sa štitom; godina velike francuske revolucije, 1789. takođe je utisnuta u zid. Ceo ovaj ansambl plitkih reljefa delo je vajara Karla Sarabezola (Carlo Sarabezolles), inače prijatelja arhitekte Ekspera. Ovaj vajar je postao poznat u prvoj polovini XX veka kada je počeo da izrađuje skulpture u betonu, tada još novom materijalu. Pokazao je da ovako “neplemenit” materijal - po kvalitetu i boji - beton materijal koji može da iznedri savršene oblike. Jedno od njegovih poznatih dela je kuća u američkoj državi Severnoj Karolini, podignuta za bogatog industrijalca Di Pon Nemura (Du Pont Nemour). Reljefi Rotonde izvedeni su u Francuskoj, kao i sama vuta, dok je celokupna drvenarija izrađena od hrastovine iz Srbije. Na gredi kamina u Rotondi može se videti friz sa plitkim reljefima zodijačkih znakova! Veliki kristalni luster se lako može spustiti uz pomoć kuke da se opere ili zameni sijalica. Zanimljivo je da nigde nema radijatora. Arhitekta je grejanje spustio u suteren a na podovima pored prozora postavio ukrasnu mesinganu mrežu kroz koju teče toplota. Detalj neizmerno prijatan za oko! Takođe nema klima uređaja. Možda je toplo samo mesec dana u godini, a ima i toliko visokih prozora! Krošnje kalemegdanskog drveća pomažu da temperatura bude prijatna, kao i svežiji vazduh koji dolazi sa Save i Dunava. U prilog ide i debljina spoljnih zidova: spoljni 35cm, zatim vazdušna izolacija 24cm i unutrašnji 11cm-ukupno 80cm! Prava bastida! Unutrašnjost zdanja izdržava temperaturu od -30 do +40 stepeni! Sa obe strane Dvorane za prijem nalaze se prostorije koje je arhitekta označio kao Salon de Madame (danas - Mali salon) i velika trpezarija u desnom, i Salon d’ambassadeur (danas ambasadorova kancelarija) i kabinet Prvog sekretara ambasade (danas kancelarija Prvog savetnika), u levom krilu. Trpezarija i Kancelarija ambasadora postavljeni su, može se primetiti iz vizure Pariske ulice, pod uglom od 45 stepeni, što omogućava fantastičan pogled na beogradsku tvrđavu i dve reke. “Zahvaljujući gospođi Sen-Pjer mogli smo da vratimo zidove velike trpezarije u prvobitno, izuzetno zanimljivo, stanje. Zidove smo zatekli premazane grubom belom bojom. Nismo ni sanjali da se ispod nje nalazi geometrijska šara širine 10 cm,“ zadovoljni su u ambasadi. „Elen je „iskopala“ crno-bele fotografije na kojima su se na zidovima videle horizontalne i vertikalne štrafte od stucco mermera. Njena saradnica, restauratorka Mariliz de Kastelbažak (Marilyse de Castelbajac), rođaka slavnog modnog kreatora, zajedno sa grupom beogradskih studenata sa likovne akademije, otpočela je mukotrpan posao. Pažljivo i strpljivo strugali su zidove sve dok se jednog dana nisu pojavile linije: na videlo su izašli vodoravni i vertikalne geometrijske linije, urađeni tehnikom stucco mermera, roze i bele boje, čime je zaokružena ideja čistog Art Deko stila! Četiri originalne trpezarijske stolice, koliko ih je nađeno u rezidenciji, poslato je u Pariz, u radionicu zanatlije Deveša i prema njima su napravljene nove. Presvučene su najmekšom ševro kožom u tonu sa geometrijskim linijama na zidu. Store na prozorima visokim šest metara takođe su u istoj nijansi. Tepih je u potpunosti napravljen prema originalu, kao i luminarije na zidovima i centralni luster jednostavnih linija, koje je jedan pariski zanatlija uradio prema postojećim dokumentima. Nekog od prethodnih stanara francuske rezidencije nije mrzelo da odvuče 550kg tešku konzolu u vrt! Ona je 2004. vraćena tamo gde je i njena svrha - u trpezariju. Na konzoli se danas nalaze dva barokna svećnjaka, kao i dve statue, porcelan iz Sevra: jedna predstavlja Amfitriona, kralja Tebe. Prema legendi, dok je bio odsutan, Zevs prerušen u njegovo obličje obljubi njegovu ženu Alkmenu i ona rodi dvoje dece: Herkula, Zevsog sina I Ifikla, Amfitrionovog sina. Druga porcelanska statua predstavlja Posejdona, boga mora i zaštitnika moreplovaca. Tu su i nekoliko figura koje nisu u istom stilu. Ipak, našle su svoje mesto u ovoj simfoniji Art deko stila. Iznad konzole se nalazi veliko platno francuskog slikara Ežena Babulena sa temem ribarenja. Između Rotonde i velike trpezarije nalazi se Mali salon. Originalni nameštaj je bio na restauraciji u Parizu. Nalaze se četvrtasti kartaški sto koji na svakom uglu ima klizne podmetače za čašu i pepeljeru. Francuzi estete baš znaju da uživaju! Od dva paravana, jedan je takođe u Parizu na doterivanju. Na sredini je sto hiper modernih linija. Francuska ima običaj da svim svojim ambasadama raštrkanim po svetu šalje nameštaj i umetnička dela mladih umetnika kako bi predstavila svoje aktuelne trendove! U maloj intimnoj trpezariji, na jednoj od komoda nalaze se dve lampe u stilu „Rilman“. Emil-Žak Rilman, nazvan „genije Art Dekoa“, radio je elegantan nameštaj, lampe, tapete, unoseći glamur u francuski stil dvadesetih godina prošlog veka. Dekoraterka de Sen-Pjer je, smatrajući da njegov stil upravo odgovara čistototi Art Deko stila koga se arhitekta Eksper držao projektujući francusko Poslanstvo, odlučila je da napravi dve lampe u potpuno istom, „Rilmanovom“ stilu. Takođe je ubacila nekoliko novih komada za koje je smatrala da se odlično slažu sa već postojećim. Kada je porinut u more, čuveni parobrod „Normandija“ bio je prava „slika i prilika“ umetničkog Atr Deko enterijera na kome su radili poznati i nepoznati umetnici, a uživali mnogi ljudi od ukusa. Upravo je dekoraterka uzela dezen sa broda kao motiv za rukom rađene trpezarijske zavese. Kuhinja, prema principima projektovanja prve polovine XX veka nalazi se u suterenu; s južne strane vezana je za veliki vrt i koristi se za komunikaciju prilikom velikih primanja, kao što je 14. juli, nacionalni praznik Francuske. Na suprotnom kraju zdanja nalazi se kabinet ambasadora čiji su zidovi presvučeni drvetom. Izuzetno topla prostorija sa pogledom na reke čuva dve stolice u stilu Frenk Lojd Rajta, fotelje i stočić u stilu Art deko. Bela lepotica je okružena velikim vrtom po čijem obodu stoji ogromna katalpa, tri platana, bele breze, nekoliko zimzelenog drveća, dva kestena, čempres, grupe cveća i veliki plavi bazen. Unutrašnji vrt je izdeljen naizmenično postavljenim površinama kamena - presvučenim mermerom, i zelenila, sa fontanom u sredini - vrt je u francuskom stilu. Možda je g. Eksper mislio da će Francuska uvek biti bogata da može da izdržava tolike francuske vrtove rasute po svetu, u kojima se neprestano troši voda! Na fasadi okrenutoj prema ovom vrtu, nalaze se plitki reljefi, delo Korčulanina Petra Palavičinija (Petar Pallavicini, čiji se radovi nalaze na biforama hrama Svetog Save). Izveo ih je naš čuveni vajar Đuzepe Pino Grasi (Giuzeppe Pino Grassi), koji je u Beogradu imao radionicu za obradu kamena. Eksper je u plan uneo i prostor za cisternu s vodom i dve štale za konje! Zanimljivo je da je ovaj projektant starog kova, „najengleskiji od francuskih arhitekata njegove generacije, Rože-Anri Eksper bio dobitnik čuvene arhitektonske nagrade Rima, i to u 26. godini! Površina svih fasada obložena je venčačkoim mermerom. Arhitekta je upotrebio tesanike po ugledu na skulpturalnu konstrukciju kraljevskog zdanja u Topoli. Čistota mermera podvučena je uokviravanjem venca roza mermerom, iz istog majdana. Gornji venac oplemenjen je poznatim simbolom Francuske: tri statue urađene u bronzi, koje predstavljaju Slobodu, Jednakost i Bratstvo, visoke 2,80m. Skulptura stoji na bronzanom pijedestalu, kao i mnogobrojni plitki reljefi na glavnoj fasadi, delo su Karla Sarabezola. Ograde i kapije uradio je Rejmon Sib (Raymond Cibes), prema planu arhitekte, a izvedeni su u Beogradu. Jelena Kaličanin Foto: Dragan Babović

Palo je jedno 2 sata dobrog rastafarijanskog fudbala , baš mi je prijalo :D

Nastavljam sad sa novom turom zdanja 45. Dom vojske ( Ratnički dom) arh: Živojin Piperski 1929. god. 46. Hilandarska 47. "Lekstres" arh: Dušan Babić 1931. god. 48. Pop Lukina arh: Miladin Prljević 49. Zgrada berze, danas Etnografski muzej 1934. arh: M. Borisavljević 50. Ugao Dobračine i Braće Jugović sa sve bahato zastakljenom terasom na prvom spratu i ovim tumorom od favele na krovu iznad najviše terase 51.negde na Dorcolu 52. Kralja Petra 53. Ivan-Begova 54. Francuska ambasada (o ovom remek delu ću posle post-specijal :) ) 55. Pariska 56. Francuski kulturni centar izuzetno lep predstavnik ovog pravca u Knezu 57. Palata "Riunione" jako moderna i gabarinta za ono doba u Beogradu izbliza: 58. Ex- selotejpara :) 59. Knez Mihajlova lepotica u Knezu :)

Beograd je u istom periodu ostao bez još jednog predratnog nebodera. Na mestu današnje Mitićeve rupe na Slaviji, čuveni beogradski trgovac Vlada Mitić trebao je da gradi svoju poslovnu kulu. Održan je konkurs pred sam rat i ovaj projekat dole je pobedio, ali zbog rata nikada nije izgrađen, a posle rata zemljište je nacionalizovano. Mitić je inače 2009. rehabilitovan, i sad se valjda vlasnici cimaju oko imovine. http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/81293/Rehabilitovan-predratni-trgovac-Vlada-Mitic Evo i jednog jako lepog primera moderne koji smo izgubili u bombardovanju, zgrada je sjajna

To što skačeš iz aviona ne znači da radiš u struci

Palata Albanija danas je jedan od simbola Terazija i Beograda uopšte, ono što od Terazija pravi mali tajms skver. Izgrađena je 1939. godine, po projektu Hrvata Branka Bona, važi za prvi beogradski neboder. Naziv je dobila po čuvenoj kafani i prizemnici koja se nalazila na tom mestu. Na konkursu koji je raspisan za izgradnju ove palate, došlo je mnogo kvalitetnih projekata i lako je moglo da se desi da imamo drugačiju palatu Albaniju nego što je ova danas. Neki od visokorangiranih projekata

Nisam siguran da li je sama skulptura sačuvana, ali je sasvim izvesno sačuvan kalup, tako da nije neki posao napraviti skulpturu ponovo. Skulpturu je inače uradio Lojze Dolinar, Slovenac, jugoslovenski vajar.

Napunio sam prvu stranu, sad ću malo zanimljivih informacija o poznatim zdanjima sa prve strane :) Igumanova palata (sagrađena 1938. godine) naziva se tako po Simi Andrejeviću Igumanovu, trgovcu i pre svega našem velikom dobrotvoru koji je u zaostavštinu crkvi ostavio veliki broj zgrada na jugu Srbije i u Makedonije, gde su otvarane bogoslovske škole ( U Prizrenu, Nišu...) Ova palata nekada je na svom vrhu imala spomenik Igumanova i siročića kojima je pomagao, ali su ga komunisti sklonili jer je Igumanov bio ideološki protivnik. I ako je palata obnovljena 2011. godine, spomenik na vrhu nije vraćen. Kao simbol tranzicijskog šunda u koji smo zapali, već decenijama na mestu spomenika stoji nekakva satelitska antena

Jeste, samo što stoji zapuštena i raspadnuta još od bombardovanja 1999... ARHITEKTA: Dragiša Brašovan ZAVRŠENA: 1935 Zemun nekada, dok je još bio gospodski grad, a ne zanemareno predgrađe...

A šta je profesor ako nije tutor? Neće poslodavac sigurno da ti bude tutor, on te plaća za tvoje stečeno znanje.

Nisam upoznat sa time da su spoljašni zidovi noseći u Bigzu, ako neko zna nešto o tome mogao bi da nam kaže. Inače zgradu u francuskoj o kojoj smo pričali je projektovao isti arhitekta kao i BIGZ, jedan od najvećih majstora sprske moderne - Dragiša Brašovan. Šta povezuje Hotel Metropol, BIGZ, Banovinu u Novom Sadu, zgradu komande vazduhoplovstva u Zemunu, Muzej Nikole Tesle u Beogradu, Kafanu Ruski Car...? Sve ih je projektovao Dragiša Brašovan :)

Ja sam od nekog čuo da su oba lokala glumac (kao 1 i 2) , ali mi bilo nejasno zašto bi neko započinjao lanac lokalima 15m daleko jedan od drugog :D

wot? koboy pls

Ta u francuskoj je sređena odavno, samo nisam našao sliku sređene fasade, to je ona zgrada što je ''glumac'' u njoj, odmah iza narodnog pozorišta. A pravni fakultet ima tu svedenu formu, bez detalja, ali daleko od toga da je ružna zgrda Laki, naprotiv :) Ali naravno, ukusi su ukusi :) Kačio sam na onom drugom topiku što sam otvorio (neostvareni projketi) šta je bio prvobitni projekat za pravni fakultet, pre ww1, koji se nije ostvario...