tomkeus
-
Posts
506 -
Joined
-
Last visited
-
Days Won
3
Posts posted by tomkeus
-
-
-
Nisam imao nameru da bacim bilo kakav hejt, jednostavno mislim da to nema veze sa Wikipediom, nego da bi se to desilo kada bi obrađivao bilo koju temu koristeći knjige.
Nisam ni mislio, ali nisam imao puno vremena da elaboriram šta sam hteo da kažem.
-
name='Lucky' date='14 April 2011 - 13:34' timestamp='1302780849' post='1720852']
2. U bilo kom trenutku pomeni filozofiju
Samo sam hteo da kažem da je "definisanje fundamentalnih pojmova" oksimoron. Vidim sada da sam rečenicu nesrećno formulisao, ali evo da objasnim:
Ako definišeš fundamentalne pojmove, onda oni više nisu fundamentalni pojmovi, zato što si ih definisao preko nekih drugih pojmova, što onda znači da su ti drugi pojmovi fundamentalni. Znači pokušaj "definisanja fundamentalnih pojmova" je osuđen na propast zato što je sam po sebi logička kontradikcija.
-
Naravno da ćeš doći do filozofije kada ona definiše sve fundamentalne pojmove.
Ne definišu oni ništa. Fundamentalni pojmovi se ne mogu definisati.
BTW, jel upražnjavate navigaciju po Wikipediji samo klitanjem po linkovima unutar članaka? Npr. zanima vas neki konkretan članak, i onda krenete od random članka i pokušavate da dođete do onoga što vas zanima prateći samo linkove unutar članka?
-
Funkcioniše za sve random članke koje sam probao do sada. Zanimljivo. Izlgeda da Wikipedija ima atraktor.
-
BTW, good one.
Okačeno na vrata kancelarije. Malo da trolujem studente
![[:D]](https://forum.rur.rs/uploads/emoticons/default_icon_smile_big.gif)
-
Tomke ... objasni!
1. Problem zaustavljanja.
Pitanje je sledeće: Ako imaš Univerzalnu Tjuringovu Mašinu, da li postoji opšti algoritam koji može utvrditi da li za proizvoljni program i input, mašina izvršava taj program za konačno vreme, ili ga izvršava beskonačno mnogo vremena.
Odgovor: Tjuring je pokazao da takav algoritam ne postoji.
Jedna od posledica ovoga je da ne postoji opšti algoritam koji može utvrditi da li je neka proizvoljna tvrdnja o prirodnim brojevima istinita ili ne, pošto se problem zaustavljanja Tjuringove Mašine može preslikati na problem nad skupom prirodnih brojeva.
Dalje čitanje: http://en.wikipedia.org/wiki/Halting_problem,
2. Hajzenbergov princip. Mislim da ovo ne treba razjašnjavati, pošto su skoro svi upoznati sa njim.
3. Drugi Gedelov teorem nekompletnosti.
Peano je bio matematičar koji je formalizovao prirodne brojeve, tj. postavio skup aksioma (tzv. Peanova aritmetika) iz kojih je moguće dokazati sva svojstva prirodnih brojeva. Drugim rečima, to je skup aksioma na osnovu koga je moguće utvrditi da li je bila koja tvrdnja o prirodnim brojevima istinita ili ne. Ovo sve važi samo pod uslovom da su aksiomi konzistentni, a to znači, da polazeći samo od ovih aksioma ne smemo da dođemo do kontradikcije, kao što je npr. 0=1. Dokazivanje konzistentnosti Peanovih aksioma je zato bio važan matematički problem i David Hilbert ga je uvrstio među svoja 23 problema (izbor važnih matematičkih problema sa početka XX veka). Problem je u neku ruku rešio Kurt Gedel teoremom koji tvrdi, ne samo da takav dokaz nije moguće dati u okviru Peanove aritmetike, već i da nije moguće konstruisati takvu Peanovu aritmetiku u okviru koje će biti moguće dokazati njenu konzistentnost.
Dalje čitanje: http://en.wikipedia.org/wiki/Hilberts_second_problem#First_incompleteness_theorem, http://en.wikipedia.org/wiki/Hilbert%27s_problems
-
putuju zeru brze
Gama zračenje je EM zračenje, isto kao i svetlost. Jedina je razlika u talasnoj dužini.
BTW, SVE bezmasene čestice se kreću brzinom svetlosti.
-
Znam odlično od čega (treba da) se sastoji paket avionike i u njemu nema ništa revolucionarno. Jedina začkoljica što će možda dobiti dve fazne rešetke u L-opsegu na krilima, ali to se teško može nazvati revolucionarnim.
Zapravo, jedina revolucionarna stvar kod PAK-FA, je da avion nema ništa revolucionarno na sebi. To je i bila glavna ideja pri projektovanju, tj. inženjeri su pratili putanju manjeg rizika zato što nisu hteli da ponove grešku koju su napravili u Lockheed-Martinu sa F-22: izuzetno skup avion sa komplikovanim održavanjem.
-
-
-
Kada smo već kod toga
-
Negde u toku narednih par meseci ...
-
nisam izriciti protivnik gm hrane,ali je cinjenica da je sa novim tehnologijama otvorena mogucnost zloupotrebe na tom polju..
U jurnjavi za profitom svako zloupotrebljava šta stigne. Upravo zato i postoje regulatorne agencije i treba se fokusirati na to da one dobro rade svoj posao.
jer nije isto mesati gene dve sorte paradajza i paradajza i ko zna cega?Zašto? Geni su geni. Veliki broj živih organizama (bilo biljaka ili životinja) deli značajan broj istih gena.
Isto ti je npr. kada se desi mutacija. Ogroman broj biljaka koje koristimo danas su nastale tako što su ljudi selektivno razmnožavali biljke sa mutacijama koje su im se činile korisnim (dakle samo su im se činile korisnim). Npr. banane.
Divlja banana:
Sve banane koje mi jedemo danas potiču od jednog jedinog mutiranog drveta otkrivenog pre cca 200 godina. Dakle, imao si drvo u kome se desila random mutacija, što je BTW mnogo gore od genetskog inženjeringa, zato što u drugom slučaju barem imaš predtavu koji geni su pitanju i šta je njihova uloga, i svima se jednostavno svidelo što imaš veliki plod, bez koštica i počeli su da ga jedu. I pazi sad, te banane, kao random mutanti, nikada nisu prošle nikakvo testiranje, i svi ih jedu, čak i avi anti-GMO histeričari.
E, ista takva priča se desila milion puta u toku ljudske istorije sa gomilom biljaka koje jedemo danas. I onda se nađe neko da priča o opasnostima GM hrane, kako oni ni za živu glavu neće da je jedu, a od rođenja se hrane potencijalno opasnijim živim organizmima.
-
Ne moze niko da me ubedi da to nece imati neke posledice na buduca pokolenja
Kao prvo, taj smrad na ribu je neopevana glupost, zato što meso žive i zdrave ribe nema nikakav miris. Neprijatan miris ribe potiče od bakterija koje razlažu mrtvo tkivo na ribi. Uostalom, taj GMO paradajz nije dobijen tako što su se paradajz i riba kresnuli pa dobili smrdljivo dete nego tako što je vrlo mala genetska sekvenca iz DNK ribe, zadužena za proizvodnju nekog konkretnog proteina ubačena u DNK paradajza.
Kao drugo, ne znam zašto bi taj paradajz bio gori od ovog paradajza koji jedemo poslednjih par stotina godina. I jedan i drugi su genetski modifikovani. Zapravo, skoro sve biljne i životinjske vrste koje koristimo su žestoko genetski modifikovane za ljudsku upotrebu i nimalo ne liče na svoje nemodifikovane pretke, a samim tim ljudi genetski nisu ništa više prilagođeni njihovoj konzumaciji pošto su milionima godina evoluirali u svetu u kome te vrste nisu postojale.
Generalno, nije mi jasna ta histerija oko GMO hrane, ljudi aktivno manipulišu genetskim materijalom i biljaka i životinja poslednjih par hiljada godina i od kada postoji civilizacija ljudi su konstantno u svoju ishranu i prirodnu okolinu uvodili nove vrste koje su nastale genetskom modifikacijom. Za sve te hiljade godina i hiljade vrsta, nikada nikome nije palo da testira da li su opasne po ljudsko zdravlje ili ekosistem, što npr. nije slučaj sa današnjom GM hranom koja prolazi kroz gomilu testiranja pre nego što bude licencirana, ali iz nekog razloga, sve te vrste koje su slepo prihvatane u prošlosti i koriste se danas zeleni frikovi smatraju "prirodnim" i inherentno zdravim.
Nekako mi nije jasno zašto uvek mora da važi prirodno=zdravo.
-
-
Evo samo sam ovo hteo da kazem. Dakle trenutno ne postoji, ali je moguce, a razlog zasto ne postoji je ekonomski.
Ako se to što niko neće da pravi i koristi leteće tenkove koji mogu da nose samo šačicu putnika, zove "sebičnim kapitalističkim interesom" (pošto pretpostavljam da tvoje pominjanje ekonomskih razloga aludira na to), a ne zdravim razumom, onda neka ti bude. Avion kakav ti imaš u glavi će biti ogroman i težak za broj putnika koji nosi. Samim tim, trošiće i nerazumne količine goriva, i na kraju češ imati da će avionom leteti samo onaj ko može da plati desetine hiljada dolara za svoju kartu - drugim rečima, vazdušni transport će biti mrtav.
Ta tvoja logika se isto može primeniti i na drumski saobraćaj. Zašto svako od nas ne uzme da vozi oklopno vozilo, ili još bolje, zašto se maksimalna brzina ne ograniči na 20km/h?
@Dule_smor: Ja imam svoj, ja cu skacem :)))Neka ti je sa srećom. Ja ću radije sa sve avionom na zemlju.
-
Cini mi se da ga ispaljuju iz repa raketom, vezan je za "jace" delove aviona, rebra i ramenjace, a uporenje regulise onaj prsten na konopcima koji se zove "slajder". Sto avion brze ide to se padobran sporije otvara, tako da nikad ne pravi shok sile.
Neće ništa od toga da radi na komercijalnim putničkim avionima. Oni su minimum 30-40 puta teži nego najteži avion za koji ovaj sistem postoji pri čemu im je minimalna brzina dva puta veća. Čak i kada su u pitanju ovako mali i spori avioni, BRS nanosi ozbiljna oštećenja strukturi aviona pri otvaranju (većina aktivacija BRSa rezultuje avionom koji može samo na otpad), a zamisli onda mnogo veći i brži avion (BTW, ove male letelice zbog malih linearnih dimenzija imaju mnogo čvršću strukturu nego veliki avioni).
-
A da ostanu putnici u avionu, a padobran da spusti avion dole?
Kako bi ti namontirao padobran na avion? Gde bi ga stavio? Kako bi ga povezao? Kako bi osigurao da usporenje pri otvaranju padobrana ne rasturi avion na komade? Kako bi osigurao da je avion u odgovarajućoj poziciji za otvaranje padobrana?
-
Ali svejedno je ideja dobra, sigurno bi znacio padobran i u tih 20% koje nisu poletanje i sletanje.
Ne verujem. Mislim da putnici imaju bolje šanse da prežive pad sa sve avionom nego da iskaču napolje. Kao prvo, da bi putnici poiskakali iz aviona potrebno je dosta vremena: iskakanje 70-80 vojnika iz transportnog aviona sa velikom rampom traje nekoliko minuta. Sračunaj onda koliko vremena je potrebno za iskakanje par stotina putnika iz aviona koji nema rampu. Dakle, za sve to vreme pilot mora biti u stanju da avion održava na pogodnoj visini i pogodnoj brzini. Ukoliko je pilotu dostupan takav nivo kontrole nad avionom, putnici imaju mnogo bolju šansu da prežive ako slete sa avionom nego da bez padobranske obuke iskaču sa padobranom iz aviona koji nije predviđen za tako nešto. Sa druge strane, većina nesreća je takva da jednostavno nema vremena ni za kakvu reakciju.
-
A bezveze je sto se preko 80% nesreca desi u situaciji kada je avion na dobroj visini, a preko 50% na krstarecoj visini od oko 10km, gde padobran ima smisla.
Zapravo, potpuno je obrnuto od toga. 80% nesreća se dešava na sletanju i poletanju kada je avion previše nisko za bilo kakvo iskakanje padobranom. Ne pamtim kada se poslednji put desila nesreća na krstarećoj visini. Sve i da se desi nesreća na visini od 10+km, putnici koji iskoče iz aviona padobranom bi bili mrtvi za manje od minut (temperatura -50, vazdušni pritisak 0.25 atmosfera) a još i da ne pominjem da bi putnike pre nego što niska temperatura i nedostatak vazduha stignu verovatno ubio vazdušni udarni talas (krstareća brzina komercijalnih aviona je 800-900 km/h)
Racunica kaze za B747 koji je u proseku max tezak 400 tona, treba padobran povrsine 60.000 m2, sto mu dodje 250m u precniku :)Problem je što je Boeing 747 oko 10 puta teži od ovih oklopnih transportera, ali pretpostavljam da je izvodljivoJeste ako napraviš B747 kao oklopno vozilo, a svi znamo koliko su dobre letne karakteristike oklopnih vozila. Kako planiraš da aktiviraš padobran na avionu koji se kreće brzinom od minimum 300-400 km/h a da se avion potpuno ne raspadne prilikom otvaranja istog (pogledaj cim koje preživi padobranac pri otvaranju padobrana na mnogo manjoj brzini, pa zamisli kako će avion od 350 tona da reaguje na takav stres - BTW aerodinamičke sile rastu sa kvadratom brzine).
Rusi, tacnije Sovjeti su imali razne koncepte sa tenkovima koji lete.Nisu samo oni. Isto su probali i Amerikanci i Englezi. Sovjeti konkretno su eksperimentisali sa lakim tenkom T-60 sa koga je skinuto naoružanje, municija, svetla i izvučeno skoro svo gorivo. Izveden je tačno jedan polu-uspešan let koji je verovatno bio dovoljan da ih ubedi u svu debilnost te ideje.
-
Stvarno je zanimljivo kako se neke stvari sporo razvijaju, pazi, pre 70 godina, a i dalje se ne zna toliko toga.
Što se fizike jezgra tiče, ona je poznata i teorijski je odavno zasnovana na kvantnoj hromodinamici (QCD) koja opisuje interakciju kvarkova i gluona (čestica koje čine atomsko jezgro).
Međutim, problem je matematika. QCD ima nezgodnu osobinu da je samo asimptotski slobodna teorija što znači da je moguće primeniti perturbativni račun samo u limitu visokih energija, što nije slučaj u npr. kvantnoj elektrodinamici ili običnoj kvantoj mehanici.
Objašnjenje: U kvantnom svetu, moguće je egzaktno rešiti samo veoma mali broj jednačina (u običnoj kvantnoj mehanici - EM polje je tretirano klasično, rešivi su samo: atom sa jednim elektronom, čestica u kutiji i harmonijski oscilator plus određene varijacije sa magnetnim poljem). Kako se onda rešava sve ostalo? Pa približno. Postoji sistematski način koji se zove perturbativni račun. On se sastoji u tome da se hamiltonijan sistema (operator energije - objekat koji enkodira kompletnu dinamiku sistem) rastavi na hamiltonijan rešivog sistema plus malu popravku. Na ovaj način je moguće, modifikovati poznato rešenje da sa velikom tačnošću opisuje nepoznati sistem.
Kada i EM polje dobije kvantni tretman (kvantna elektrodinamika) jednačine postaju još komplikovanije i teže za rešavanje zato što se osim dinamike usložnjava i kinematika (geometrija) sistema (prostor stanja dobija dodatne dimenzije što sa sobom donosi dodatne algebarske strukture). Uvođenje i slabih interakcija u igru donosi dodatno usložnjavanje. Međutim, perturbativni račun je i dalje primenljiv i moguće je izračunati skoro sve sa ogromnom tačnošću.
Međutim, kod QCD-ja perturbativni račun je primenljiv samo u slučaju visokih energija (i čak i tada je dosta ograničen), kada kvakrovi i gluoni slabo interaguju pa je moguće tu interakciju uzeti kao malu popravku u perturbativnom računu. Eksperimenti koji se mogu opisati perturbativnim QCD-om su dostupni samo velikim akceleratorima i kada su praktične primene u pitanju (fizika jezgra gde su čestice na niskim energijama) perturbativni QCD je neupotrebljiv. Najpametnije što tu možemo da uradimo je da uzmemo jaaaako veliki računar i onda da muljamo numeriku (lattice QCD) što je poprilično spor i skup pristup, ali bolji nemamo. To onda znači da su teorijske predikcije novih efekata u fizici jezgra veoma retke pa za otkriće novih stvari efektivno najviše zavisimo od eksperimenata.
Npr. u fizici čvrstog stanja, gde je daleko lakše računati, imamo suprotnu situaciju, gde gomila efekata bude teorijski predviđena.
-
2
-
-
probaj sin(3*x)*cos(4*x).
Izem vam taj program. Npr. ovo malo pretvoriš u zbir i onda rešiš napamet:
ʃ sin 3x cos 4x dx = ʃ 1/2 (sin 7x + cos -x) dx = 1/2 (-1/7 cos 7x + sin x)
Ako ti treba program za nešto ovako prosto, onda mislim ono
P. S. Koristi Wolfram-Alpha za ove stvari (ili skini "nezvaničnu" verziju Mathematice). Rešiće ti svaki integral koji je moguće rešiti u obliku kvadratura (možeš da vidiš i postupak). Ovaj MS-ov program je vrlo ograničen što se simboličkog računa tiče.
-
ah, WHO, u njih imam poverenja :D
Ovo je peer-reviewed publikacija i kao takva zasniva se na podacima objavljenim u peer reviewed žurnalima. Ako ne veruješ WHO, za svaki podatak u knjizi je citiran izvor koji možeš da proveriš.
Zanimljive slike
in FAJLOVI - slike, video, audio...
Posted
Speaking of which: Ja sam zainteresovan.