Јесте, зато треба бити зен у постављању и контролисању циљева:)
''само још мало'' синдром, као и упоређивање са међустепенима без зумаут трипа-апсолутне перцепције је стара замка, не само у грувању, већ и у свим осталим сферама живота (још једно пиво, још један потез у херојима, још једна кесица чипса) :)
Ја бих препоручио дакле неки структурисанији скеџл, рокове, циљеве, иако је у питању полу-озбиљан ангажман, баш због овога о чему Иван прича. Наравно, ако се качиш на згибка гајби и радиш склекове на Ади, онда капирам да не мораш да нешто много размишљаш о томе, али теша јесте трип и то сам витнесово неколико пута код људи.
Значи, фантази пример, ако ош да будеш Бред Пит из Снеча, направи оверал пројекат и повремено га контролиши. И ако истрипујеш да си мали и кад будеш ко Бред Пит из Снеча, онда седи и размисли баш онако добро да ли ти се заиста променио укус или си тренутно истрипово, па види шта ћеш даље.
Мај ту сентс