Doolio

Ми смо последња генерација, 82. И то је чак било натегнуто лол, Тито умро осамдесете...

Колико видим, не постоји консензус, вич кајнда прувз мај поинт. лол ху ар ју

Брате, говорим фоткао и фотка ја мислим више од двадесет година, као и сви које познајем... ај да је нешто типа фотић, па да те разумем:)

Шта ли вам је трип са ''уфоткано'' да ми је знати...

Кад стигне бродовље и ја ћу гарантовано да се активирам, али наравно, по чика Марфију, за бродовље нећу ући ни у опет бету вероватно Иначе, мој вот налог има тајпа, НЕ ДАМ

ахахахаха ПОЛАН ахаха

киа соул је више него шкода:)

Па нема

Ето шта ти је судбина, ја упо, а мрзи ме диграм

WAT DOES IT MEAN!?

Добио сам ванрурну дојаву да је виђен покварени наранџасти таунус, јел смо то ми?

Лол, то је поређење по одређеној линији, могао је да пореди и са секвојама ако је јасна линија.

Мени је најепскије што нига (јер падне заједно са стаклом) има саунд ефекат ломљавине кад тресне на под:)

Дајте качите нешто, лупујем овај замах цео дан:)

ахаха релано:) Свако ходање по води се ради са плексигласом колко ја знам, то је неки стандард штајазнам... Фазон са тим паблик/мегаломанским илузионистима је што је дозвољено СВЕ осим цги-ја. И људи који не знају ту ''ситну'' чињеницу су практично преварени ако мене питате. Дакле, СМЕШ да радиш монтажу, своју публику итд. Значи, ја смем да окупим руровце око себе, упалим камеру, ходам по улици, угасим камеру, попнем се на зграду за то време, упалим камеру и прикажем се на згради и руровци тапшу и неверуу. И имам финални филм где сам у стотинки телепортован са улице на зграду пред задивљеном масом. То није неки топ сикрет фазон већ се то тако ради и у суштини је поента у томе да онај ко гледа ПРЕТПОСТАВИ да ти ниси толики геј да радиш те ствари:) Заправо је фора готивно осмислити тачку како би све то флуидније деловало (ово сад причам за публику која зна како се то ради), па да се ти питаш како је неко лебдео без цги-а (не смеш да бришеш сајле у афтер ефектсу и те форе) итд. Тако да је све то много мање гламурозно него што многи мисле. Што се тиче лајв наступа, фазон је углавном у томе да су дваес посто публике роудији отприлике, а остало се решава подмићивањем:) типа ако ја нестајем аутобус, ликови који се пењу на бину су СВИ моји другари. Ту сад долази до проблема где, ако је кружна публика (нека арена рецимо), један део публике види шта се стварно дешава, док остали не виде (рецимо да виде они на крајњим странама или тако нешто). Е, тим што виде даш контур јастук и онда и они буду задивљени на тв преносу:) а то што ће гајби да причају како су добили контур јастук, то је минорна прича. ахахахах не морате да гледате све, али првих петнаестак секунди је објаснило Мада је и остатак сјајан ВЕР ДИД И ЕТ ВЕР ДИД И ЕТ

ахахха сад и мени смета ово што није симетрично, а и немам бету, изнервиро сам се што сам погледао слику само:)

Даки се није никад ни склањо!

E, boli me kurac!11

У шеснаестом веку би био много већи трип, наравно. Што не значи да данас није, у односу на живот данас. Оно, неко те из собе де пикаш вов и фејс увати за уво и стави на брод где те дрка неки стренџер и ти фазони. Тог лика из шеснаестог века су дркали и гајби или је џепарио по улицама или ко зна шта друго и уопште његов скок није био много већи од твог. Е сад, јесте фазон у томе што је данас СВЕ скалирано на доле што се тога тиче и постоји консензус око тога. Зато смо и овако сјебани. Нама су разум, морал, етика, техника и сличне ствари отишли много даље од нас самих, јер би заправо најбоље било да уместо личне карте, за осамнаести добијеш неки квест у ком можеш да згинеш, па ако не згинеш екстра, а ако згинеш, ''боље да згинеш него да останеш такав''. Али то је просто неизводљиво у данашњем морално-социјалном моделу. Сад бих ја тебе питао зашто си ти пошао од себе да објасниш неком ко није ти како неће добити од брода ништа осим технике услуживања? Јесте, топик је генерално о перспективи и томе да ли је брод изгубљено време, али када сам ја улетео са коментаром, ти и Чегстер сте причали управо о овоме о чему ја причам, зато сам и коментарисао. Он је причао о ''путовању и искуству'', на шта си ти био у фазону ''лол шта, како боље да служиш пиће'' и онда сам ја искоментарисао.

Ја лично нисам мислио на те трипове. Кад кажем ''сетинг'' мислим на неку психолошку специфичност, не на мундане ствари као што су културолошке разлике или то што се брод љуља на таласима или шта год тог типа. Рецимо, ја одем сад у војску, сместе ме у Краљево, нешто се узјогуним и кажем хрмпф и отерам их у пичку материну и стопирам за Београд и одем гајби код маме и тате. Па сад, нек ме туже, траже, хапсе, бију, то је све небитно ''за осећај у подсвести''. Ако отерам неког у пичку материну насред брода, шта да радим, да пливам до Европе фазон?:) Наравно, измаршираће те са брода у првој луци, нико неће да те баци у плаву гробницу ајкулама итд, дајем фигуративне примере, али капираш шта оћу да кажем. Такође, свако има неки свој сет скилова/афинитета и сходно томе му различите акције индукују различите трипове. Постоји нешто што је архетип, али постоје и разне варијанте које у различитој мери шокирају организам. Па би тако мене најуспешније избацио из зоне конфора са нечим новим нечим дивљим, па макар то било и екстра позитивно и готивно. Зато је мени брод лов на лава, а рецимо, гомила објективно зајебанијих варијанти ми нису лов на лава (лупам, контам да бих опуштеније прошао кроз пожар на гајби, банкрот и спавање на железничкој станици на минус десет уз стално бежање од пијаних скинса годину дана док не станем на ноге) :) Хиперболишем, али буџим поенту, јелте. Та акција би наравно у мени индуковала велики стрес, фала богу, али не би индуковала довољно ''зајебан планџ'' да бих се изепифанисао. Међутим, опет се враћам на суштину, а то је да опет постоје фундаментални трипови који код сваког боље индукују трип. Замислимо лика који је скроз другачији од мене. Њему не би била фрка да оде на брод, али рецимо била би му фрка да отвори атеље - не знам, фрка му је да да паре у нешто што има релативно велику вероватноћу да прсне скроз, фрка му је да га неко гледа док слика, фрка му је да ради паблик спикинг и паблик перформанс, фрка му је да предаје људима, фрка му је да дисциплинује, није толико сигуран у сопствену готивност у струци итд. Дакле, њему није никаква фрка да оде на брод, зезање, путовање, лудило, напорно је ал боже мој. А зајебано му је кад помисли на атеље, постане анксиозан итд. Чак и њему таквом, ОПЕТ је већа шанса да ''процвета'' одласком на брод него отварањем атељеа. Зашто? Просто, фазон је у архетиповима, брод, како год га неко доживљавао свесно, је непобитно много сличнији психофизички сетинг ономе ''марш у џунглу и не враћај се без јагуара'' од најстреснијег отварања атељеа икад у космосу, прожетог не знам ни ја каквим тешкоћама, анегдотама, проблемима, догађајима и људима. Самим својим карактеристикама (иако не и интензитетом) чак и морнару Јоци тај брод индукује архетипске реакције на неком фундаменталном нивоу. Можда не довољно јаке, јелте, пошто је њему све то пичкин дим, али то је нека друга прича.