danas bili na vikendaji kod drugara... i tako je bila lepa atmosfera, pticice, mir,tisina... suncevi zraci se probijaju kroz krosnju oraha i savrseno pirka vetar...
Mi tako sedimo, chilliramo, smejemo se i uzivamo u jebenom prelepom zivotu i od jednom se zapitam: KOJI KURAC LJUDI NE CENE VISE TAJ ZIVOT i ona depresija i samoubistva i pogotovo kad neko misli da je kraj sveta kad raskine sa momkom/devojkom xD to je sve nebitno bilo. svi mi imamo probleme, a najveci je problem je uspeti da i pored svih obaveza/problema shvatis lepotu zivota... mi, hrpa molukela, obicna materija koja je poprimila neku formu..eeej, MATERIJA KOJA POSTAJE SVESNA SAMA SEBE! koje su sanse... <3 ufff zasto ljudi ne umeju da vise uzivaju i da se vole (ko hipster neki zvucim, ili u najmanju ruku kao furundzija neki,al jbg...libo me jacpa) :D