улазим у лифт и прво питање старијих колега, ни "добро јутро", него: "а докле се данас ради?" к'о деца...
а ја направим тобоже збуњену фацу: "до пола 5, докле би се радило..."
опет: "могао бих баш да дођем кући и пре 5, баш би ми се жена изненадила."
сад већ имам и осмех: "и мени би одговарало да дођем кући у 12. пријатно колега..."
"... пријатно..."
ми нажалост овде нећемо имати никакве бригаде нити прославе, добили смо гомилу циркуларних честитки, што мејлом, што у папиру, и то је то. мада смо имали пријем прекјуче.
а таааааако ми се јутрос није устајало, не могу да верујем. вечерас имам пар стварчица на списку, укључујући и новогодишњи RHH, на који ћу само да свратим, а сутра...