Juce sam 4 sata proveo sa drugaricom na urgentnom centru, slomila ruku i ja se ponudio da idem s njom, bilo mi glupo da joj kazem "jbg, idi sama". Nisam ni pomislio da ce se toliko cekati da bi joj stavili gips koji ce nositi citavih nedelju dana, a pogotovo da cu se nagledati raznoraznih slucajeva kao sto su lomljenje nogu, lomljenje ruku, lomljenje kukova, glave... Pogotovo kada su dovozili na kolicima babu koju su osecam krpili iz delova sa naduvenim plavim okom :S Bar me je posle castila pljedzom i uvece sam od umora zaspao mnogo ranije, a pritom spavao k'o bebica.