Najbolji drugar mi se vratio sa broda pre 2 nedelje.Radio je na najlepsem brodu u floti ali sa najzajebanijim supervizorima.
Radio je 5 i po meseci i doneo kuci oko 4k dolara. Plata mu je bila 1300 dolara mesecno, razliku je potrosio tamo.
Radnici ne smeju da jedu hranu za putnike osim ako kradu pa jedu krisom po WC, sto je drugar i radio.Ili ako imas nekog svoj u kuhinji pa da pravite neki deal.Cega isto ima jako puno.A hrana za radnike je 6 dana krsh i jedan dan bude cool.I tako.
Radi se 14 sati dnevno bez slobodnog dana ceo period.Od tih 14 sati imas tri pauze, dve od po pola sata za klopu i jednu od sat vremena za tusiranje,presvlacenje i mali odmor.Nekad se desavalo da po 3-4 nedelje ne izlazi sa broda.Prva tri meseca su cool, sve novo sve super, ljudi, more, zemlje.. na na na.. ali 4ti pocinje kriza i jedva izdrzavas.Drugar je sjebao sjajnu vezu, dosao preumoran, sedam dana se odmarao i jos je osamucen.. sad ima osecaj da je bio samo na vikend tamo.Sama pomisao na sve to ponovo mu u ovom trenutku stvara mucninu :) Ali opet perspektiva ovde.. mozda ode ponovo.. i dalje razmislja.
Njegov komentar u par reci je "imas pare i nista vise", zivota bez , ali jedno veliko iskustvo.
Prvi ugovar btw.Dobio je unapredjenje i povisicu na 1500 dolara mesecno ako se vrati i unapred kupljenu avionsku kartu.Sad preskace sve agencije ovde i direktno kontaktira kompaniju.Usteda 600+ evra odmah u startu plus 200 dolara vise mesecno.
Nije prica iz prve ruke ali slusam vec 2 nedelje svaki dan o tome pa eto da napisem nesto..
edit.
Sve u svemu izuzetno tezak i naporan posao.Jaaako puno ljudi odustaje i vraca se kuci.