Ajde, ako smem, po pitanju odmora...
Dakle, zaposleni ima pravo na godišnji odmor. Pravo koje je priznato zakonom i ne može se derogirati ugovorom o radu. Ugovor o radu može sadržati samo povoljnije odredbe od zakonskih. Zakonom o radu je predviđen minimum uslova koji se moraju poštovati (ugovorima o radu, pravilnicima, statutima i dr. aktima).
E, sad, da preskočim dalju priču. Ako je u pitanju zasnivanje radnog odnosa prvi put (ili je prekid trajao duže od 30 dana), zakon predviđa da zaposleni stiče pravo na godišnji odmor posle 6 meseci rada. Međutim, čl.72 kaže da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (tzv.srazmerni deo godišnjeg odmora) za mesec dana rada, ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema 6 meseci rada, odn. ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na odmor zbog prekida dužeg od 30 dana.
Kod promene poslodavaca, stari poslodavac izdaje potvrdu o neiskorišćenom godišnjem odmoru (dužan je da to učini), a novi poslodavac je dužan da omogući korišćenje godišnjeg odmora koje je zaposleni stekao.
U slučaju da krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godišnji odmor, zaposleni ima pravo na naknadu štete (pravo koje se ostvaruje u postupku pred sudovima u tzv.radnom sporu, koje ne bih preporučio ako želiš ozbiljno da radiš kod tog poslodavca) !
Dakle, stvar je dogovora sa poslodavcem, ali evo čisto da znaš koja prava imaš!