Bila je cetrdeset i osma,
Ljudi u koznim kaputima odveli su moga oca,
Na neko pusto ostrvo,
Zvalo se goli otok.
A secam se kad se iz rata vratio,
Skinuo je svetog nikolu,
I staljinovu sliku okacio
Na zid k'o ikonu.
I pustio je brkove
I obukao plavu odelo,
Izasao je tada na ulicu
I viknuo smelo:
Ziveo staljin,
I svetska revolucija,
Ziveo inform-biro,
I njegova rezolucija.
A kada se odande onako mrsav vratio,
Niko ga u kuci nasoj nije prepoznao,
I kaze da ga tamo nije nista izmenilo,
Jer staljin nikad nije, nije gresio.
Ziveo staljin,
I svetska revolucija,
Ziveo inform-biro,
I njegova rezolucija.
I danas moj otac vozi moskvica,
I vodku drzi iznad ostalih pica
Cita proglaz rezolucije...
I eto tu je pesmi kraj,
Ali ipak dobro znaj:
Iako staljina vise nema,
Komunizam je jaci nego stena.