E pa da ispunim obecanje.Jeste da sam mrtav bolestan, al ipak cu smoci snage da napisem ovo.S obzirom na aktuelni film nadam se da ce vam biti zanimljivo.Btw, mrzim kad postujem 4 puta za redom.
Iwo Jima je vulkansko ostrvo u Pacifiku koje se nalazi na nekih 1100 km juzno od Tokija.Njegova povrsina je svega dvadesetak kvadratnih kilometara, a najvisi vrh Suribachi se uzdize svega 166 metara iznad nivoa mora.Njegovo ime na japanskom znaci ostrvo sumpora.
Posle poraza u bitkama kod Marsalskih i Marijanskih ostrva i gubitka svoje glavne pomorske baze u Truku japanska imperijalna mornarica je bila u veoma teskoj situaciji.Uvidevsi da ce Iwo Jima imati ogroman strateski znacaj japanska vojska pocinje da salje pojacanja tamo vec sredinom 1944.Naime ostrvo se nalazilo tacno na polovini puta izmedju novoosvojene americke baze na Sajpanu i Tokija.Takodje zauzimanjem aerodroma na Iwo Jimi amerikanci bi bili u mogucnosti da svojim B-29 Superfortress bombarderima bombaruju Tokio.Ali ovo ostrvo ima i jos jednu, ovoga puta ne stratesku vrednost.Iwo Jima je prvo japansko tlo na kome se vodi rat.
Zbog svega ovoga juna meseca 1944. licno premijer Japana Hideki Tojo poziva generala Tadamichi Kuribayashija i poverava mu zadatak da do poslednjeg coveka brani ostrvo.Shvativsi znacaj zadatka i znajuci da su oci celog Japana uprte u njega Kuribajashi prihvata svoj poslednji zadatak.8. juna on stize na ostrvo i pocinje da radi na pretvaranju istog u neosvojivu tvrdjavu.
Garnizon na Iwo Jimi je u pocetku bio veoma slab i sastojao se od svega nekoliko stotina vojnika.Ali vremenom on ce biti visestruko pojacan.Na ostrvu se cak nalazilo i stotinak aviona, ali su oni uglavnom povuceni ili unisteni u americkim bombardovanjima.Naime japanci su u pocetku nameravali da Iwo Jimu brane i sa kopna i sa mora i iz vazduha.Ali posle bitke u zalivu Lejte(pogledajte neki od ranijih postova na topicu) u kojoj je unistena vecina japanske flote bilo je ocigledno da ce odbrana ostrva biti iskljucivo sa kopna.Garnizon ce morati da deluje potpuno samostalno, bez ikakve pomoci.Zbog toga su japanci na vreme poceli sa gomilanjem municije i hrane.
Samo organizovanje odbrane ostrva je posebna prica.Naime prvobitni komandant general Hidejosi Obata je nameravao da na klasican nacin brani iskrcavanja na plazama.Medjutim general Kuribajashi je potpuno promenio taktiku i odlucio da svoje snage ukopa po celom ostrvu i napadne amerikance tek kada se ovi iskrcaju.To se pokazalo kao mnogo bolje resenje, pre svega sbog stalnih americkih napada iz vazduha koji skoro uopste nisu naudili japanskim snagama ukopanim duboko ispod zemlje.Japanci su na Iwo Jimi i Okinavi doveli do savrsenstva kopanje tunela i pecinsko ratovanje.Samo na Iwo Jimi bilo je nekoliko desetina kilometara povezanih podzemnih tunela.
Za vreme ovih odbrambenih priprema americki bombarderi su stalno napadali ostrvo.Samo je 8. decembra 1944 na Iwo Jimu baceno skoro 1000 tona bombi.Ali ovo nije imalo skoro nikakav efekat na japanske trupe koje su bile skrivene u podzemlju.Japanske trupe su nastavile da pristizu na ostrvo uprkos stalnom potapanju brodova od strane americkih podmornica.Do februara 1945. japanske snage na ostrvu su brojale oko 22000 vojnika.
13. februara 1945. japanski izvidjacki avion javlja da je americka flota isplovila iz Sajpana.Flotu sacinjava 200 velikih brodova i oko 110000 vojnika.Americki obavestajci su procenjivali da ce ostrvo biti osvojeno za 4 dana.Bitka za Iwo Jimu je trajala 40 dana.
19. februara ujutru americki battleshipovi klase Ajova pocinju paljbu iz svojih glavnih topova kalibra 406mm.Preko 100 bombardera napada ostrvo.Prvi talas od 30000 marinaca iskrcava se na ostrvo.Japanske trupe su potpuno neme.
A onda pocinje pakao.Japanci otvaraju vatru sa svih svojih polozaja, od Suribacija do Motojame na severu ostrva.Amerikanci su iznenadjeni zestinom otpora.Pocinju veoma krvave borbe.Za 4 dana Suribaci je odsecen od ostatka ostrva, ali samo na povrsini.Tunelima je jos povezan i amerikanci moraju da osvajaju pecinu za pecinom.Jos 40000 vojnika se iskrcava na plaze na jugoistoku ostrva.Nekoliko marinaca podize zastavu na vrhu Suribacija.Medjutim jedan americki oficir zeli tu zastavu kao suvenir pa salje drugu grupu marinaca da je zameni.Tada je slikana cuvena fotografija podizanja zastave na Iwo Jimi.To je prvi put u istoriji da se neprijateljska zastava zavijori na japanskom tlu.
Medjutim i pored zauzimanja najvise tacke na ostrvu zestoke borbe se i dalje nastavljaju.Japanske trupe pruzaju zestok otpor jos oko mesec dana.Ali bez logisticke podrske nisu mogli jos dugo da izdrze.U noci 25. marta ostatak japanskih trupa od nekih 300 ljudi krece u poslednji juris.Borbe traju do jutra i i njima gine veliki broj amerikanaca, ali na kraju japanci bivaju pobedjeni.Od 22000 japanskih vojnika zarobljeno je manje od 300, dok su svi ostali poginuli.Americke zrtve su iznosile preko 5500 mrtvih i preko 20000 ranjenih.To je jedini veliki sukob na Pacifiku u kome je ukupan broj poginulih i ranjenih bio veci na strani amerikanaca.2 japanska vojnika, Yamagake i Matsudo, su se na ostrvu skrivali 6 godina predavsi se tek 1951.Cetvrtina Medal od Honor odlikovanja (27) dodeljena americkim vojnicima u ww2 je dodeljena upravo za ucestvovanje u ovoj bici.
Dva coveka zasluzuju da budu posebno pomenuta u ovoj bici.To su Tadamichi Kuribayashi i Takeichi Nishi.
Tadamichi Kuribayashi je rodjen 1891. u Naganu.Poreklom je iz plemicke samurajske porodice.Svoje vojno obrazovanje je delom stekao u Kanadi i Usa, gde je 2 godine bio vojni atashe u Vashingtonu.Za to vreme je dobro upoznao Ameriku i bio je, zajedno sa Isoroku Yamamotom, jedan od retkih vojnih komandanata koji se protivio ratu sa Usa.Uprkos svemu ovome on je jedan od malobrojnih komandanata kome je bila ukazana cast audijencije kod japanskog cara Hirohita.
Kuribayashi je znao da ce Iwo Jima na kraju pasti u ruke amerikanaca i da ce ceo njegov garnizon poginuti.Ali bio je resen da cena tog osvajanja bude ogromna.Ne zna se tacno kako je on poginuo, ali je najverovatnije da je ubijen na celu poslednjeg jurisha japanskih trupa.Telo nikada nije identifikovano posto je on skinuo epolete sa uniforme i borio se kao obicni vojnik.Moguce je i da je izvrsio seppuku.General Tadamichi Kuribayashi je nosilac drugog najvisheg japanskog ordena, Ordena izlazeceg sunca sa zlatnom i srebrnom zvezdom.
Evo njegove poslednje radio poruke koju je uhvatio radio operater na Chichi Jimi:
We are sorry indeed we could not have defended the island successfully. Now I, Kuribayashi, believe that the enemy will invade Japan proper from this island. ... I am very sorry, because I can imagine the scenes of disaster in our empire. However, I comfort myself a little, seeing my officers and men die without regret after struggling in this inch-by-inch battle against an overwhelming enemy with many tanks and being exposed to indescribable bombardments. ... I would like now to apologize to my senior and fellow officers for not being strong enough to stop the enemy invasion.
Takeichi Nishi je rodjen 1902. u predgradju Tokija.Takodje potice iz aristokratske samurajske porodice, a njegov otac je bio japanski diplomata.Od oca je nasledio danshaku titulu(baron).Upisao je vojnu akademiju i zavrsio je kao konjicki oficir.1930. je u Italiji kupio konja Urana sa kojim je 1932. osvojio zlatnu medalju na olimpijskim igrama u Los Andjelesu.To jos uvek ostaje jedina medalja za Japan u konjickim disciplinama na olimpijskim igrama.Nishi je bio prilicno poznat na zapadu kao Baron Nishi.
Zbog modernizacije japanske vojske Nishi je prebacen u tenkovsku jedinicu.Bio je stacioniran u Mandzuriji sve do 1944. kada je poslat na Iwo Jimu.Brod na kome je on bio je torpedovan tako da su svi tenkovi potonuli.Ali Nishi je preziveo i ubrzo je stigla zamena od 22 tenka na Iwo Jimu.Amerikanci su znali da je Nishi jedan od japanskih komandanata na Iwo Jimi i svakodnevno su emitovali apele da se preda, naglashavajuci da bi svet zalio gubitak Barona Nishija.Ali on nikada nije odgovorio.Okolnosti pod kojima je poginuo se nejasne.Neki izvori navode da je poginuo od mitraljeske vatre u poslednjem jurishu ili da je izvrsio samoubistvo.Postuhmno je unapredjen u pukovnika.Nedelju dana posle Nishijeve pogibije njegov konj Uran je umro.
