Dule_smor

Ecropska svemirska sonda koja treba da se spusti na kometu u blizini Jupitera uspesno je odradila svoj manevar u blizini Marsa. http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/6394141.stm

blejanje danas, nesto malo kao ucio i tako...sad se spremam da krenem za bg...

Pa da nastavimo.15. decembra 1914. na teritoriji Kraljevine Srbije nije se vise nalazio nijedan neprijateljski vojnik i time su okoncane vojne operacije na Balkanu te godine.Ali to nije bio kraj muka za srpsku vojsku i njen narod.Strasna epidemija tifusa zahvatila je Srbiju te zime.Umrlo je na stotine hiljada ljudi.Uprkos svemu ovome srpska vrhovna komanda je nastojala da koliko toliko osposobi vojsku za ratovanje.Ali izastala je preko potrebna i ocekivana pomoc saveznika.Francuzi i Britanci su najavljivali da ce poslati ozbiljnu vojnu pomoc Srbiji, ali nista nije uradjeno dok nije bilo kasno.Ali da vidimo prvo kako je doslo do treceg napada centralnih sila na Srbiju, u jesen 1915. Pocetkom 1915, posle poraza Otomanske imperije u sukobu sa Britancima oko Sueckog kanala nemacki vojni komandanti su ubedili Austrougarsku u znacaj zauzimanja Srbije.Naime, tako bi bile uspostavljene direktne linije snabdevanja izmedju Centralnih sila, odnosno nesmetana zeleznicka veza Berlin-Istanbul.Na taj nacin bi Nemci mogli da salju svoja pojacanja u Tursku.Ali Bugarska jos nije bila usla u rat.I saveznici i centralne sile su pokusavali da ubede Bugarsku da im se prikljuci i nudili joj razne ustupke.Bugarska i Srbija su vodile dva rata u poslednjih 30 godina(1885. i 1913.) i Bugari su zeleli da povrate teritorije izgubljene u Drugom balkasnkom ratu.Posle neuspeha saveznicke kampanje na Galipolju i ruskog poraza kod Gorlice Bugarska potpisuje savez sa Nemackom i ulazi u rat na strani centralnih sila 23. septembra 1915. godine. Za to vreme oslabljena srpska vojska se spremala za rat.Mobilizacijom je nekako prikupljeno oko 220000 vojnika, jedva nesto vise nego na pocetku rata.Naspram njih se nalazilo 420000 dobro opremljenih vojnika Austrougarske, Nemacke i Bugarske pod komandom nemackog feldmarshala Makenzena.Raspored armija je bio sledeci.Prva srpska armija je branila desnu obalu Save, od usca Drine pa do Beograda.Naspram nje se nalazila treca austrougarska armija.Treca srpska armija je branila desnu obalu Dunava, od Grocke do Velikog Gradista.Naspram nje se nalazila jedanaesta nemacka armija.Druga srpska armija i timocka armija su branile istocnu granicu prema Bugarskoj.Njihove polozaje su napadale prva i druga bugarska armija. 6. oktobra 1915. austrougarske i nemacke armije su zapocele artiljerijsku pripremu preko Save i Dunava.7. oktobra neprijateljske trupe pocinju prelazak Save i Dunava.Austrougarska armija prelazi na liniji Kupinovo-Beograd, a nemacka na liniji Ram-Smederevo.Da bi se omogucili nesmetan prelazak trupa i izgradnju pontonskih mostova Nemci su morali da obezbede brdovit predeo izmedju Beograda i Smedereva.E sad malo lokalne istorije.Desetak kilometara juzno od Smedereva nalazi se malo selo po imenu Vrbovac.Ovde se oktobra 1915. dogodio veoma krvav sukob izmedju srpske i nemacke vojske, poznat kao bitka na vrbovackim kosama.O ovome nema mnogo podataka, ali pre nekoliko godina bio sam u crkvi u Vrbovcu gde se nalazi spomen kosturnica pa sam cuo pricu o ovoj bici.Naime, delovi trece srpske armije u povlacenju su pokusali da zaustave nemacke trupe na brdima kod Vrbovca.U zestokom sukobu poginulo je nekoliko hiljada srpskih vojnika.Zanimljivo je i to da je postavljanje pontonskih mostova preko Dunava otezavala jaka kosava koja je duvala u to vreme.Tako da su tek 21. oktobra postavljena 2 mosta. 11. oktobra, 5 dana posle austrougarskog i Nemackog napada, napad zapocinju prva i druga bugarska armija.Prva napada prema Nisu, a druga prema Skoplju.Bugari su cekali da vide kako napreduje austrijska i nemacka ofanziva pre nego sto sami napadnu.Takodje je zanimljivo da su srpske trupe imale naredjenje da prva dva sata ne uzvracaju na bugarsku artiljerijsku pripremu kako bi u svetu ostalo zabelezeno da su Bugari prvi zapoceli napad.5. oktobra u Solun stizu brodovi sa jednom francuskom i jednom britanskom divizijom pod komandom francuskog generala Morisa Saraja.Ali ove trupe ne uspevaju da napreduju uz dolinu Vardara i spoje se sa srpskom vojskom.Oslabljena druga srpska armija suocena sa nadmocnim bugarskim trupama prinudjena je da se povuce.Nis pada u ruke neprijatelja 5. novembra.Vojvoda radomir Putnik naredjuje povlacenje na svim frontovima. Ali da se vratimo na trenutak na 7. oktobar i prve napade neprijatelja preko Dunava.Tog dana se dogodio jedan od najsvetlijih primera zrtvovanja za odbranu otadzbine.Rec je naravno o junackoj odbrani Beograda pod komandom majora Dragutina Gavrilovica.7. oktobra ujutro neprijateljske trupe su forsirale Dunav i iskrcale se na delu obale koji je drzao drugi bataljon desetog puka kojim je komandovao major Gavrilovic.Austrijske trupe utvrdile su se iza zeleznickog nasipa na samoj obali.Njihova artiljerija sa druge strane reke pretvorila je srpske polozaje u hrpu rusevina.Ali neprijatelju se nije smelo dozvoliti da utvrdi mostobran i nastavi sa prebacivanjem trupa.Prvo je napao zandarmerijski odred koji uz ogromne gubitke nije uspeo da potisne neprijatelja.Jedino resenje je bilo da sve srpske trupe krenu u kontranapad.Oko 14:30 major Gavrilovic je prikupio svoja 3 voda, 2 voda treceg bataljona i sremski odred i pred kafanom Jasenicom odrzao legendarni govor: "Tacno u 3 casa neprijatelj se ima razbiti vasim silnim jurisom, razneti vasim bombama i bajonetima.Obraz Beograda, nase prestonice, ima da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je nas puk iz svog brojnog stanja, nas puk zrtvovan je za cast Beograda i otadzbine.Vi nemate vise da se brinete za svoje zivote, oni vise ne postoje.Zato napred u slavu!Za kralja i otadzbinu!Ziveo kralj!Ziveo Beograd!" Skoro svi vojnici su herojski izginuli u strasnom jurisu, a major Gavrilovic je tesko ranjen.On je kasnije odlikovan Karadjordjevom zvezdom i francuskim Ratnim krstom.Nazalost nisu uspeli da zauzmu neprijateljski mostobran i vec 9. oktobra Beograd je zauzet, a na zgradi starog dvora su istaknute austrijska i nemacka zastava.Ali ostaje jos jedan, mozda jedinstven primer u vojnoj istoriji, da neprijatelj podigne spomenik onome protiv koga se borio.Nemacki general Mekenzen je posle osvajanja Beograda podigao spomenik braniocima grada koji su junacki izginuli govoreci:"We fought against an army that we have only heard about in fairy tales". Posle bitaka kod Morave, na Ovcjem polju i na Kosovu u oktobru i novembru 1915, srpska armija je bila odsecena od juznog pravca i svojih saveznika u Solunu i morala je da se povlaci prema Crnoj Gori i Albaniji.Na sastanku u Peci 25. novembra srpska vrhovna komanda izdaje naredjenje o opstem povlacenju prema Jadranskom moru, preko Albanije i Crne Gore, jedinog preostalog puta.Druga i treca armija povlace se pravcem Pec-Andrijevica-Podgorica-Skadar, prva armija pravcem Djakovica-Vezirov most-Ljum Kula-Skadar, a timocka armija i trupe iz Makedonije pravcem Debar-Struga-Elbasan.Ali postojao je jos jedan plan, koji je predlozio legendarni vojvoda Zivojin Misic.Naime on je mislio da se srpska vojska reorganizuje na Kosovu i odatle krene u kontranapad.Na cetiri sastanka vrhovne komande ovaj plan je odbacen.Ostaje pitanje da li bi vojvoda sa Suvobora mogao da ponovi svoj podvig sa Kolubare u tako teskom polozaju.O stanju srpske vojske najbolje govori izvestaj nemacke vrhovne komande: “Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по oвој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта.” Srpska vlada i srpska vrhovna komanda zapocinju povlacenje 24. odnosno 26. novembra iz Prizrena, nekadasnje stare srpske prestonice za vreme cara Dusana.Sa vojskom se povlaci i stari kralj Petar I Karadjordjevic.Srpski nacelnik vrhovne komande, vojvoda Radomir Putnik je tesko bolestan od plucnog emfizema i mora da bude nosen za vreme celog povlacenja.Unistivsi ili zakopavsi topove i tesku opremu koju nije mogla da ponese i srpska vojska zapocinje povlacenje 3. decembra.Sa vojskom se povlaci i narod pred zlodelima austrougarske, a posebno bugarske vojske.Glavni pravac vodi preko dva planinska prevoja, Chakora(1849 metara nadmorske visine-najvishi prevoj na Balkanu) i Tresnjevika(1573m).Ne znam da li je neko od vas prolazio ovim putem, ali on i sad vise lici na kozju stazu nego na put.Mozete zamisliti kako je bilo pre 100 godina u sred jedne od najhladnijih zima na temperaturi od minus 30.Uostalom, o surovosti ovi planina najbolje govori njihov naziv-Prokletije.Desetine hiljada ljudi ostavilo je svoje kosti u ledenim planinama Albanije i Crne Gore.Povlacenje otezavaju i napadi arbanaskih plemena koja nisu lojalna Esad-pashi Toptaniju, savezniku Srbije.Nema se hrane, odece, obuce, epidemija tifusa jos uvek traje.Preko Albanije je preslo nekih 150000 ljudi, dok je poginulo, nestalo ili zarobljeno skoro 250000.Francuski marshal Zozef Zofr je rekao:”Povlacenje nasih saveznika Srba, pod okolnostima pod kojima je izvrseno, prevazilazi po strahotama sve sto je u istoriji zabelezeno kao najtragicnije.” Za to vreme, svega pedesetak kilometara odatle, na snegom pokrivenim planinama u okolini Mojkovca vodi se zavrsna faza bitke koja odlucuje o sudbini srpske vojske.Rec je naravno o najslavnijoj bici u crnogorskoj istoriji, Mojkovackoj bici.

veceras...zar nije trebalo juce:)...ja bio sinoc oko 9 i oko 12 al nije bilo nikoga...

statore siso sto ne zoves na sc:) btw, migsa kad ces da uzmes evo lancera pa da se vozimo malo:)

jwbwm ti zivot...vishe covek ne moze ni da se napije kako treba...

lal dobri ste:)...btw, drugar diplomirao pa idem u kafanu da se napijem veceras...uzdravlje:)

omg vudu nub, svemir nije beskonacan...eh kako sam nekad furao ovaj seti:)...btw, mislio sam da je seti home projekat ugasen

http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/6389105.stm

tekst sam okacio samo zbog dijaloga izmedju misica i putnika...a za ovo drugo si potpuno u pravu i to me uzasno nervira...svugde se marginalizuje uloga srbije u ww1 i potencira prica kako su srbi izazvali rat...pored tolikih emisija na historiju i ostalim kanalima one se nijednom nisu setili da pomenu bilo sta sto ima veze sa nasom ulogom u ratu, iako je ona znacajnija od mnogih drugih...jer upravo je srpska armija probila solunski front i resila rat...4 godine pre toga je bila pat pozicija na zapadnom frontu, a komonvelt je doziveo fijasko pri pokusaju da otvori front na galipolju...ali polako, stici cemo i do toga:) inace, ako hocete da citate nesto sa tematikom prvog svetskog rata toplo preporucujem knjigu stevana jakovljevica "srpska trilogija"...ovde je na zaista odlican nacin opisan prvi svetski rat iz perspektive obicnog srpskog vojnika...

omg i mene je iscimao...preprodaje cd kijeve:)) ajde u subotu cu gledati da navratim na bnet...

sto ljudi na ovom forumu vole evoluciju:)

ah, polagao dva testa juce, jos usmeni sledece nedelje i da se odmorim... gg krule

koliko se secam njihova vojska je bila dosta raznorodna...dobar deo vojnika su bili pripadnici nacionalnih manjina u tadasnjoj habzburskoj monarhiji, cesi, slovaci, hrvati(nas voljeni drug tito je bio austrougarski narednik u prvom svetskom ratu) i drugi narodi kojima verovatno nije bas bilo do ratovanja... elem, cisto da znate otkud ovoliko moje interesovanje za prvi svetski rat...moj pradeda sa oceve strane i njegova dva brata su od 1912. do 1919. sluzili u Shumadijskoj diviziji Prve srpske armije i ucestvovali u prvom i drugom balkanskom ratu, cerskoj i kolubarskoj bici, prelasku preko albanije i proboju solunskog fronta...

da, videh ovo pre neki dan...gp120 i gp41 jesu kljucni proteini u omotacu hiv-a koji sluze za vezivanje za limfocite i ulazak u celiju i kao takvi ne podlezu mutacijama...tako da me je cudilo sto i ranije nisu radili neka istrazivanja u tom pravcu...ocigledno da to ipak nije tako jednostavno i da ce trebati jos dosta rada na tom polju...

kali je moj drugar:)...mada i ja mislim da nema potrebe cepkati nauka forum...istorija ipak jeste drustvena nauka...a i imamo samo 2 history topica za sad...sad jest da u njima ima 50% postova sa nauka foruma:)...ne znam stvarno, neka mudri admini odluce:)

Pa sustina tog manevra je bila u tome sto se prva armija nije povlacila pod borbom i branila svaki metar zemlje kako je dotad radjeno...od mackovog kamena pa sve do kolubare se nasa vojska borila dva meseca i odstupala pod neprestanim napadima...moral je bio los, vojnici nisu mogli da se naspavaju i odmore za borbu...Misic je to uvideo i resio da brzo povuce vojsku daleko i ostavi veliki deo teritorije nebranjen...na taj nacin je srpska vojska mogla 3 dana da se lepo odmori, naspava i najede...za to vreme su austrougari morali da polako napreduju po nepoznatom i tesko prohodnom terenu dok su ih stalno uznemiravale srpske zastitnice...tako da je u trenutku bitke nasa vojska bila odmorna i sa visokim moralom, dok je kod austrougara bilo obrnuto...kao sto je Misic rekao, bitku ce dobiti ona vojska koja moze da istrci uz brdo po snegu...a to je bila prva srpska armija...e sad ne znam bas takticke finese samog kontranapada, osim da je razdvojio austrougarsku vojsku na dva dela i presekao im linije snabdevanja...sve to je ocigledno bilo vise nego dovoljno da nasa vojska odnese odlucnu pobedu... btw, sledeci tekst ocekujte za vikend, posto sam sad u bg-u i kao treba da polazem nesto:)...a sledeci put pricam o napadu austrougarske, nemacke i bugarske na srbiju, odbrani beograda, povlacenju srpske vojske na kosovo i mojoj drugoj omiljenoj bici u ratu, najslavnijoj bici u crnogorskoj istoriji...naravno rec je o Mojkovackoj bici...

Zajednicka misija Usa i Kanada koja za cilj ima proucavanje polarne svetlosti. http://www.cbc.ca/canada/newfoundland-labr...mis-launch.html

naravno da smo bili dobri, bili smo bre najvece baje od svih:) evo jednog odlomka iz dramatizacije "vremena smrti" sa dijalogom izmedju misica i putnika: MI

Izgleda da je o ovome pocelo da se razmislja ne samo kao o temi za holivudske filmove... http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/6370817.stm?ls

bio do sestree, najeo se ruske salate i palacinki kao stoko, sad ne mogu da disem:)...predvece palim za bg, sutra krece fax opet i tako...

Posle poraza na Ceru, ogorcena austrougarska vrhovna komanda naredjuje novu ofanzivu na Srbiju.8. septembra 1914. godine zapocinje austrougarski napad preko Drine.Komandant austougarske armije Oskar Pocorek naredjuje da se za 3 dana ovlada Jagodnjom i Sokolskim planinama.Ta operacija je poznata kao bitka na Drini i u njoj je malobrojna srpska Prva Armija pruzala junacki otpor neprijatelju.Ova bitka se ne pominje mnogo zato sto je ostala u senci velikih pobeda na Kolubari i Ceru.Ali ona je je jedna od najkrvavijih bitaka u istoriji srpskog naroda.13 dana su malobrojne srpske trupe zadrzavale nodmocnu austrougarsku vojsku.Kulminacija ovoh borbi bila je na cuvenom vrhu planine Jagodnje poznatom kao Mackov Kamen.Zbog njegove izuzetne strateske vrednosti tu su vodjene najogorcenije i najkrvavije borbe prsa u prsa.Mackov kamen je prelazio u ruke cas jednoj cas drugoj strani i po nekoliko puta na dan.O ovome svedoce i austrougarski izvori koji navode da su �borbe na Mackovom Kamenu najkrvavije u celom pohodu�.Stab austrougarske vojske 21. septembra izvestava generala Pocoreka da �zestina borbi na Mackovom kamenu prevazilazi sve druge i da ga Srbi brane sa narocitom zilavoscu i upornoscu�.U ovim sukobima je poginulo po 15000 vojnika sa obe strane.Medju ranjenim srpskim oficirima nalazio se i sin kralja Petra I Karadjordjevica, princ Djordje Karadjordjevic. Posle krvavih borbi i zadrzavanja napredovanja neprijatelja srpska vojska je prinudjena da napusti polozaje na Mackovom kamenu.Zajedno sa vojskom povlaci se i civilno stanovnistvo pred austrougarskim zlocinima.Srpska vojska je u izuzetno teskom stanju.Nema se dovoljno municije, hrane, odece, putevi su blatnjavi i neprohodni.14. novembra komandant Prve srpske armije, Petar Bojovic biva tesko ranjen.Radomir Putnik na njegovo mesto postavlja svog dotadasnjeg pomocnika, generala Zivojina Misica.Uprkos tome sto je bio brilijantan vojni strateg koji je to pokazao mnogo puta(srpsko-turski rat 1876-1878, Prvi balkanski rat i Kumanovska bitka 1912, Drugi balkanski rat i bitka na Bregalnici 1913.) Misic nije bio omiljen i vise puta je smenjivan i penzionisan.Ali kada je izbio Prvi svetski rat, Radomir Putnik ga vraca iz penzije i postavlja za svog zamenika.Sada kada je srpska vojska u rasulu i pred porazom njemu biva data komanda nad prvom armijom.Misic ce tu jos jednom pokazati o kakvom se vojnom geniju radilo. Kolubarska bitka zvanicno pocinje 16. novembra 1914. prelaskom srpskih trupa na desnu obalu Kolubare i Ljiga.Srpska vrhovna komada se nadala da ce nabujale reke i mocvare pomoci u zaustavljanju austrougarskog prodora.Zbog toga je izdata naredba da se kota Covka mora zadrzati po svaku cenu, jer se odatle planirao protivnapad.Srpska vojska uspeva da nekoliko dana zadrzava neprijatelja, ali onda Oskar Pocorek 20. novembra u bitku uvodi nove trupe.Ovo primorava Prvu srpsku armiju da se povuce na Obronke planine Suvobor.Zivojin Misic planira protivnapad sa tih polozaja, ali zbog teske situacije odustaje od toga sto se pokazuje kao pametna odluka.On ipak odlucuje da ostane na tim polozajima jos nekoliko dana, ali da ne rizikuje mnogo.Takodje odlucuje da glavninu snaga prve armije povuce na polozaje zapadno od Gornjeg Milanovca i da to povlacenje obezbedi zastitnicama.Srpska vrhovna komanda prebacuje svoje sediste iz Beograda u Kragujevac i odlucuje da povuce trecu armiju i tako skrati front.Kao poslednji pokusaj da se zaustavi neprijateljsko napredovanje izdato je naredjenje obrenovackom odredu da napadne austrugarske polozaje kod Stepojevca.Ali ovaj napad ne uspeva.26. novembra austrogarske trupe probijaju front Prve srpske armije na planini Suvobor i Zivojin Misic izdaje naredbu za poptuno povlacenje uprkos naredjenjima Srpske vrhovne komande koja je smatrala da se ovi polozaji moraju braniti po svaku cenu.Kada Misic saopstava svoju odluku Putniku ovaj se ne slaze sa njom.Misic izjavljuje da dok on komanduje Prvom srpskom armijom ona ce postupati po njegovim naredjenjima i nudi ostavku.Ali Putnik prihvata njegov plan i naredjuje povlacenje ostatka vojske kako bi se skratio front i kako se ne bi ugrozila krila vojske. U jeku najvecih borbi Putnik donosi i odluku da srpska vojska napusti Beograd, ponavljajuci da on nije kriv "sto je prestonica postavljena tamo gde treba da bude granicna karaula". Posle odlaska srpske vojske iz Beograda austrougarske trupe nesmetano ulaze u prestonicu 2. decembra, bas na godisnjicu krunisanja cara Franje Josifa.Uverena da je Srbija vec porazena Austrougari cak organizuju vojnu paradu u okupiranom Beogradu. Za to vreme srpske trupe na novim polozajima se odmaraju i reorganizuju za kontranapad.Moral u srpskoj armiji se popravlja.Austrougarska vojska ima problema sa napedovanjem po blatnjavim putevima i sa hranom i logistikom.Srpske zastitnice takodje otezavaju napredovanje neprijatelja.Ali i srpska vojska ima jedan veliki problem.Skoro da vise nema artiljerijske municije.Medjutim francuski brodovi sa municijom su vec u Solunskoj luci i ona se vozom salje u Srbiju.Ali jos jedan strasan peh je zadesio nasu vojsku.Srpski topovi su kalibra 75mm, a greskom je poslata municija kalibra 78mm.Granate su brzo prenose u Nish i Kragujevac gde se vrsi demontiranje i smanjivanje caura i one se salju na front.2. decembra vrsi se poslednja popuna srpske vojske.Iz vojne skole u Skoplju salju se djaci podoficiri koji jos nisu zavrsili skolovanje i od kojih neki nisu ni punoletni.Oni formiraju cuvenu jedinicu 1300 kaplara koju je sacinjavala intelektualna elita Srbije.Iz ove jedinice do kraja kolubarske bitke je poginulo 400 kaplara. Na osnovu stanja u Prvoj armiji i izvestaja o protivniku Zivojin Misic izdaje naredbu da se izvrsi grupisanje trupa na desnom boku i izvrse pripreme za protivnapad 3. decembra.Srpska vrhovna komanda prihvata njegov plan i sa njim uskladjuje kretanje trupa na drugim delovima fronta.Osnovna zamisao Misica je bila da se zauzme planina Suvobor i odatle izvrsi glavni udar u dolinu Kolubare i prema Valjevu i tako preseku neprijateljske trupe na dva dela.Inace rodno mesto Zivojina Misica, Struganik, nalazilo se na planini Suvobor. U vreme kada austrougarske trupe organizuju vojnu paradu u Beogradu i kada svi ocekuju vest o kapitulaciji Kraljevine Srbije zapocinje velika ofanziva srpske vojske.3. decembra u 07:00 zapocinje snazna artiljerijska priprema i napad na svim frontovima.Austrougarske trupe su iznenadjene jer su smatrali da srpska vojska nije sposobna ni za odbranu, a kamoli za protivnapad.Ali srpska vojska kao Feniks pod komadnom Zivojina Misica nezadrzivo grabi napred.Misiceva prva armija je toliko uspesna da ostale srpske armije ne mogu da je isprate pa Putnik daje naredjenje Misicu da saceka ostale trupe.Oskar Pocorek uvidja ozbiljnost situacije i naredjuje povlacenje svojih trupa na polozaje severno od Valjeva.Ali srpska vojska nastavlja sa napredovanjem na svim frontovima, od Uzica do Beograda i ubrzo zauzima Valjevo.Austrougarske trupe se forsiranim marsom povlace do Shapca 12. decembra gde prelaze Savu.Beograd je oslobodjen 15. decembra cime su zavrsene ratne operacije na Balkanu u 1914. godini. Od skoro 300000 vojnika austrougarske vojske, iz stroja je na ovaj ili onaj nacin izbaceno skoro 250000.Od 250000 srpskih vojnika iz stroja je izbaceno 130000.Znacaj Kolubarske bitke je u tome sto Austrougarska nije uspela da sama izbaci Kraljevinu Srbiju iz rata i sto je Nemacka morala da salje svoje trupe na Balkan.Ova srpska pobeda je takodje odlozila ulazak Bugarske u rat na strani Centralnih sila i ubrzala ulazak Italije u rat na strani Antante.Oskar Pocorek je smenjen, a na njegovo mesto je postavljen nemacki general Makenzen. General Zivojin Misic je posle bitke unapredjen u cin vojvode.Kolubarska bitka usla je u istoriju kao jedan od retkih primera da se vojska kojoj je predvidjen potpuni slom za kratko vreme pregrupise, predje u kontranapad i neprijatelju nanese odlucujuci poraz.Taktika koju je primenio Zivojin Misic jos uvek se izucava na vojnim skolama sirom sveta.Zbog svega ovoga Kolubarska bitka je jedna od najslavnijih pobeda u nasoj istoriji.Srpski narod ce zauvek pamtiti ovu bitku i svog najboljeg vojnog komandanta, vojvodu Zivojina Misica.

dobro, dobro, samo da vidim da ste tu:)... btw, daki kao sto igi rece, posle srpsko-turskih ratova i rusko-turskog rata, na berlinskom kongresu su turskoj oduzete neke teritorije na balkanu, priznata je drzava srbija, a bosna je stavljena pod protektorat austrougarske...1908. austrougarska anektira bosnu, a tome se ogorceno protive srbija, crna gora i rusija, cak pod pretnjom ratom-to je takozvana aneksiona kriza...ali na pritisak nemacke rusija ipak popusta pa srbija nemajuci kuda priznaje aneksiju... elem da se vratimo na kolubarsku bitku...

ih bre daki, meni stop svetlo nije radilo mesec dana pa me niko nije kaznio:)...jebiga hteo sam da dodjem, al smo ovde kao isli na neku smorenu pijanku...i evo vec sam se vratio koliko je dobro bilo...sad sam se pokajao sto nisam isao da slusam mladjanog grujana:)

ajmo junaci, nema vas nesto...nije valjda da vam je zanimljiviji tamo neki rat na pacifiku nego slavna srpska istorija... ali dobro, ja nastavljam dalje...sutra pricam o mojoj omiljenoj bici u Prvom svetskom ratu i mom omiljenom srpskom vojnom zapovedniku...radi se naravno o Kolubarskoj bici i vojvodi Zivojinu Misicu...