beep
-
Posts
209 -
Joined
-
Last visited
Posts posted by beep
-
-
Razmišljao sam nešto i skapirao sam šta me, čini mi se, najviše nervira kod ljudi koji se ne snalaze sa računarima. I ne da me nervira, koliko bih nekako skočio i sam im uradio to oko čega se muče već 15 minuta, ali ne, moraju oni sami, “da nauče”. I naravno da ne bih imao ništa protiv da zaista nauče, ali pošto se problemi javljaju iznova i iznova, izgleda da od tog učenja nema ništa.
UPISIVANJE ADRESE U GOOGLE: Mislim da je ovo nešto što se neće promeniti ikada. Ljudi su jednostavno navikli da otvore browser, pa u njemu umesto da adresu upišu u address bar, zapravo odu na Google polje za pretragu i tu napišu “www.facebook.com” pa onda kada dobiju Google rezultate kliknu na prvi link.
ENTER: To magično dugme na tastaturi koje vekovima pomaže kompjuterašima da zadaju naredbu, izvrše nešto na računaru a pre svega služi da se to obavi na brz način. Ali ne, oni koji su od skoro počeli da koriste računar (ili neće da nauče da ga koriste već godinama) više vole da upišu željeni pojam (recimo pomenuto www.facebook.com u Google) pa potom dignu ruke od tastature, prebace desnu ruku na miša, “odvedu” pointer do “GO” dugmeta i kliknu na isto.
DVOKLIK: Ovo je još jedna od divnih kategorija, koja se najčešće javlja kada se recimo dodaje neki attachment ili bira muzika za ubacivanje u plejlistu itd. I sad, putanja je Muzika-Novo-Domaće-ŠakoPolumenta-Track No.1.mp3. I onda Winamp, pa Add File i pojavljuje se dobro poznati prozor. I onda ide ovako dvoklik vodi do “Muzike”, dvoklikom dolazi do “Novo”, dvoklikom do “Domaće”, pa još jedan dvoklik do “ŠakoPolumenta” ali onda u tom novom prozoru ne ide još jedan dvoklik da bi pesma bila odabrana, već prvo ide jedan klik na pesmu, pa onda pomeranje miša do polja “OK” u donjem-desnom uglu tog prozora.
Najnoviji “Sexy miš”SKROLOVANJE: Skrol kao da ne postoji na mišu, i čitav proces skrolovanja obavlja se ili korišćenjem scroll bar-a sa desne strane ekrana, što je donekle bolja opcija, ili onom “simulacijom” skrola kada pritisnete srednji taster pa se aktivira Windows-ov skrol koji pomeranjem miša gore-dole zapravo pomera i stranicu u željenom smeru.
KUPOVINA GLUPIH DODATAKA: Jedan od njih je baš kao ovaj Sexy miš o kojem smo pričali, a tu su i – držač za papir na monitoru, držač za miša sa jedne od strana na kućištu, potom i sama kućišta sa raznoraznim “temama” (Nokia mobilni telefon, fudbal, devojke…) potom podloga za miša sa digitronom, miš u obliku fudbalske lopte, “maska” za monitor u raznoraznim bojama i oblicima, držači za CD-ove nepravilnog oblika i veličine koji zauzimaju pola stola a mogu da “pohrane” tek deset diskova i tako dalje.
KUPOVINA “ZDRAVIH” DODATAKA: Možda nešto što je još gluplje od kupovine nepotrebnih dodataka za računar je kupovina dodataka za računar koji treba da održe vaš organizam zdravim, ili pak da očuvaju računar u takođe zdravom stanju. Tu su recimo raznorazni pokrivači za tastature, ekrane, miševe, kućišta i laptopove, kako “ne bi upala prašina”. Onda ne treba zaboraviti na filtere za ekrane koji smanjuju zračenje. Bili su sastavni deo velikog broja računara devedesetih, kada su hrali CRT-ovi, ali nećete verovati, ima ih i dan danas. Čak postoje oni koji su sačuvali svoje CRT filtere pa su ih samo “prislonili” za LCD-jeve pošto ne mogu da ih pričvrste (zbog debljine LCD-jeva, jasno). Pa onda blokatori zračenja iz kućišta, pa onda specijalna tečnot za čišćenje ekrana LCD monitora koja se samo za to sme koristiti, pa onda specijalni odmarač za ruke od specijalnog gela i heljdinih ljuspica koji se stavlja ispred tastature…
Pogledajte ceo članak -
OK, već smo apsolvirali problematiku call centara, kontakt centara, pozivnih centara ili kako god želite da ih nazovete. Jednostavno, kontakt centri se najčešće “outsource”-uju drugim firmama koje se time bave. U Americi to rade tako što posao prebace u Indiju, kod nas to rade tako što posao prebace polu-stručnim firmama koje su kupile potrebnu opremu. I onda, naravno, ti ljudi iz Call centra koji daju podršku za duvansku industriju, za Telekom Srbija, za Stars žvake i Bahus kolu, naravno ne mogu znati sve što ih pitate, ali problem nastaje kada ih pitate i neke najbanalnije stvari.
- Dobar dan, da li mogu da raskinem/zamrznem svoju pretplatu kod vas, i da se nakon nekoliko meseci ponovo prikačim, bez nekih dodatnih troškova?
- Uf, pa jao, trebalo bi … sačekajte … * muzika * … izgleda da može, ali onda plaćate pretplatu upola cene.
I onda se uputite kod tog operatera u korisnički servis, i tamo vas gledaju bledo kada pomenete plaćanje pretplate upola cene.
Ili recimo
- Izvinite, jel postoji mogućnost da ja vežem za ovaj telefonski broj novi telefonski uređaj? Inače imam broj aktivan već dugo
- Najbolje je da donesete ugovor i dođete lično!
Pa da sam hteo da dođem lično lično bih i došao, treba mi informacija preko telefona, da bih uopšte znao da li da dolazim ili ne. To “dođite lično i ponesite ugovor” je izgleda neki default odgovor kojeg su im objasnili da treba što češće da koriste, jer na taj način ne samo da odbijaju klijenta od daljeg razgovora (a poziv je naravno zabeležen tamo na nekom brojaču kao uspešan) a em što će taj ko je pozvao verovatno odustati od odlaska jer:
a) je hteo da sazna info telefonom da se ne bi cimao
b) ko zna gde mu je taj ugovor kojeg oni traže, kao da oni ne mogu da imaju neku kopiju ugovora skeniranu u sistemu, ili provere autentičnost po ličnoj karti čoveka
Ali ubedljivo je najbolje kada dobijete neki info iz “kontakt centra” a onda se na licu mesta u toj firmi čiji ste “kontakt centar” pozvali izblamirate i prisustvujete da vam se radnici smeju u facu – “ahahaha, lol, pa ko vam je rekao da to tako može?! ahahaha”. I onda vi kažete “pa iz vašeg call centra” a oni kažu “nemoguće, oni vam to sigurno nisu kazali!”. Zbog tih “nemoguće, nisu oni to mogli da vam kažu” mi nekad padne napamet da snimam sve pozive, barem se to preko mobilnog lako radi, pa da vidim reakciju kada im pustim snimak. Verovatno bi rekli da je fotošop.
Sećam se jedne stare priče sa Call centrom Telekoma, pisao sam je na forumu naravno, ali mislim da nije osvanula na beep-u, ili sam izlapeo. Kupio ja Nokia N-gage, i hoću da dobijem podešavanja za MMS. To se tada, back in the day, dobijalo tako što morate da pozovete Call centar i tražite im, oni vas ispitaju o krvnoj grupi i polnoj pripadnosti i pošalju vam taj magični MMS.
Ja * nakon 10 minuta čekanja *: Dobar dan, ja bih želeo da aktiviram MMS podršku.
Devojka iz call centra: Nema problema, recite mi broj telefona
Ja: broj_telefona
Devojka iz call centra: Dobro, sada mi kažite koji telefon imate?
Ja: Nokia N-Gage
Devojka iz call centra: Dobro, a koji model?
Ja: Pa N-Gage
Devojka iz call centra: Ne, ne razumete, koji broj?
Ja: Nema broj, zove se Nokia N-Gage
Devojka iz call centra: Ne, ne, mora da ima broj, kao Nokia 6600, Nokia 3250, Nokia 5510
Ja: Ne znam kako da vam objasnim, ali nema broj, zove se N-Gage, pripada Seriji 60
Devojka iz call centra: E TO TO! Znači 60 i sad mi recite još dva broja!
Ja: Nema još dva broja!!!
Devojka iz call centra: Pokušajte da skinete bateriju, pa pročitajte šta piše ispod.
Ja: Ali ne piše ništa, telefon se zove N-Gage
Devojka iz call centra: Morate da imate broj tj. da znate koji telefon imate da bismo vam poslali podešavanja.
Ja: OK, hvala!
Sačekam 5 minuta, pozovem ponovo:
Ja: Dobar dan, hteo bih da aktiviram MMS.
Momak iz call centra: Koji je vaš broj telefona?
Ja: taj_i_taj
Momak iz call centra: Koji telefon imate?
Ja: Nokia 7650
Momak iz call centra: U redu, evo šaljemo vam podešavanja!
Ja: HVALA!
Sad me “puk’o fleš” i na periode “od pre hrista” kada se za dopunu za mobilni čekao red ispred Telekomove poslovnice umesto koje je danas koncept stor Supermarket. Čoveče, dva sata čekaš da bi kupio dopunu od 250 dinara od kojih je 20 dinara za punjenje!
Pogledajte ceo članak -
Moraćemo i danas da ostanemo u domenu šou biznisa i uopšte tih lakih tema koje razveseljavaju narod. Pre svega me zanima ko je platio, koliko i kome tačno, da Severina Vučković ne izbija sa domaćih TV ekrana i domaćih novina? Ne samo da se smuca po susretu Ive Sanadera i Borisa Tadića, već smo saznali i da je Tadija veliki ljubitelj Severininih pesama, i ajd’ to i nekako, razumemo ga, emotivac je. Međutim, otkako se Seve smuvala sa nekim likom koji ima carsko ime, a pored toga nemam pojma šta je kod njega toliko kul, izvesnim Milanom, ne silazi sa naslovnih strana. I to ajde da su neki naslovi, tipa, “Severina i njen izabranih izvršili samoubistvo slušanjem Severininih pesama na repeat”, ili “Severina i Milan – novi video snimak ljubavnog čina” ili “Severina odlučila – više ne pevam”, već su to naslovi poput “Severina obukla crvenu haljinu za Novu godinu”, “Milan radio kao taksista”, “Severina juče Milanu rekla – Ej, prosula sam kafu po stolu, on uzvratio – Gusko jedna” i slično.
Evo sad najnovije, kao verili su se. Vrh … Ali pazite vi ove novinske članke:
A onda se Milan nasmešio, pogledao Severinu u oči i naizgled usput rekao:
- Mogli bismo se venčati u Las Vegasu.
- Mogli bismo – rekla je Severina i nasmešila se.
- E, stvarno bi trebalo da se venčamo – Milan je bio sve odlučniji.
Severina je na ove reči primakla svoje usne Milanovim i umesto da kaže: “Da”, poljubila ga je u znak pristanka.
Ovo me podseća na ono kad nemaš kako da popuniš 3000 karaktera predviđenih za vest i onda izmišljaš neke gluposti. Mislim, kako uopšte novinar bilo koji zna tačno o čemu su oni pričali dok su leteli avionom. Pa onda kao ide deo o upoznavanju roditelja:
I jedna i druga porodica blagoslovile su njihovu ljubav. Kažu da je Severinina mama bila oduševljena inteligencijom, kulturom i bontonom koji je zet demonstrirao prilikom posete.
S druge strane, Severina je šarmirala Milanove roditelje svojom ljupkošću, spontanošću i toplinom. Priča se da ih je fascinirala njena lepota i da su prokomentarisali da je u prirodi i bez šminke još lepša nego na televiziji.
Kao neka idilična priča iz neke bajke koja nije baš za najmađu decu, ali za devojčice tamo oko desete godine života. Videćemo šta ćemo još sutra i prekosutra novo saznati, kao na primer – “Šokantno: Severini se parče piletine zaglavilo između zuba” ili “Milan severinin samog sebe zadovoljavao gledajući kataloge donjeg ženskog rublja kad je bio tinejdžer!”.
Međutim, ono što me nešto više zabrinjava od toga šta će Severina da radi i gde, jeste najava da nas ove godine očekuje pregršt (možda i tuce, rekao bih) reality show programa. Trenutno imamo Parove, dvorac pun parova, koji zapravo nisu parovi. Pošto, vidite, maksimalna nagrada je navodno pola miliona evra. Verovatno tu nagradu niko neće moći da dobije, pošto neće ispuniti sve potrebne zadatke. Jer, kad stoji “nagrada DO neka_cifra” odmah znate da tu cifru niko nikad neće videti. I onda je stvarna cifra recimo 100.000 evra. OK, kul. I sad, zbog tih 100.000 evra u Dvor su ušli mnogobrojni poznati i nepoznati likovi i njihove lepše ili jače polovine. I onda se već posle nekoliko dana klupko odmotalo – 3/4 tih parova zapravo nisu parovi, već iz koristi spojeno dvoje ljudi kako bi uzeli keš i onda se razdvojili. I sad oni žive na dvorcu, jedu i piju, izobilje svuda, ali furaju i neke zadatke. Kakvi su tačno, niko živ ne zna. Da li neko gleda Happy kanal uopšte? Izgleda da ne. Jedino što je ljudima zanimljivo jeste izabranica Danijela, onog pevača što je za City records pre jedno 10 godina izbacivao neke hitove, a ona se zove Kristina Spremo. Izgleda ovako:
E ok, i onda, kao i svaki drugi reality koji se pokrene na nekoj “alternativnoj” televiziji, i ovaj će verovatno brzo biti zaboravljen, niko neće ni znati da se završio, ali nekrunisani carevi reality-ja, Emotion produkcija, Pink i u novije vreme i Prva, verovatno će obeležiti mesece pred nama.
Pink – Farma, šta drugo reći. Međutim, i oni su skapirali da izgleda Farma ipak polako počinje da smara, možda nije ni dobro da se toliko bavimo ruralnim krajevima i seoskim poslovima, pa su lupili kontru – Dvor. Aplauz za genijalnost. Dvor je anti-Farma, nešto što bi trebalo da privuče ljude iz noblesa kako bi odvojili 3 sata dnevno ispred televizora i jedno 1500 dinara za SMS poruke i glasove. Dvor je, zaista to, Dvor, specijalno izgrađen u Šimanovcima kod tata Željka Mitrovića i unutar njegovog filmskog grada, i na njemu će se naći poznate ličnosti u ulogama kralja i kraljice, sluga, viteza, kuvara i tako dalje. Međutim, Dvor među prvima prikazuje jedan veliki problem u koji reality programi upadaju – nemamo više toliko poznatih faca! Pa kreće sve da se vrti u krug. U dvoru će biti Đus iz Farme, potom Lepa Lukić iz Velikog Brata, pa Bebi Dol, opet iz Farme itd. Da se ne prisećamo svih drugih “cross-post” gostovanja domaćih “zvezda”.
Ako vam je dosta poznatih, ne brinite, “Domaćine oženi se” je reality u kojem domaćin čovek, Srbin, seljak, traži sebi lepšu polovinu putem tv ekrana. Ne brinite se, i ovo je ideja preuzeta od preko, po programu iste tematike – “Farmer wants a wife”.
Tu je naravno i nova sezona serijala Veliki Brat, verovatno najpoznatijeg reality-ja, ali odavno ne najgledanijeg (ne zaboravite Farmu). Po prvi put će u Velikom Bratu učestvovati i Hrvati (šta li se dogodilo sa njihovom verzijom?) pa se očekuje prava navala ljudi iz “lijepe njihove” do Beograda, a kako će to proći u studiju, na izbacivanjima, unutar same kuće, ostaje da se vidi kada VB zapravo krene (negde na proleće). Onda ne treba ispustiti ni “Transformaciju“, gde ćemo gledati kako se neka ružna i neukusna osoba pretvara u divnog labuda, tu je i “Top model“, gde ćemo birati najbolju manekenku među mladim neafirmisanim devojkama. Kažu, koja tu pobedi, zagarantovane su joj naslovne strane vodećih modnih časopisa. Yeah right, isto koliko je bio zagarantovan i MTV uspeh Jelene Karleuše kada je potpisala za Heaven music. Kod Top modela me zapravo interesuje i kako će odabrati članove žirija, jer ne verujem da će ih biti više od troje, maks četvoro, a koliko je tu samo kandidata – Verica Rakočević, Bata Spasojević, Darko Kostić … pa onda Ruška Jakić, pa Snežana Dakić, pa ne smemo zaboraviti ni recimo Mikija Panjkovića … ihaaaaj! Možda bi trebalo da naprave reality o tome – “Top model sudije“, i onda jedno 20 ovih likova iz modne industrije ili 60 dana rešavaju raznorazne zadatke a publika za njih glasa, ili prosto organizuju deathmatch po principu “last man standing”, i tako dođu do pobednika. U tom slučaju polažem 10 evra na Rušku Jakić, kapiram da fura laserski zrak iz očiju, zato ih onako drži stalno zatvorene, da slučajno ne bi spržila sagovornike. A i ne možete reći da nema neke sličnosti – kratka kosa, plavkasto odelo, naočare koje skrivaju smrtonosno oružje…
Pogledajte ceo članak -
Snimio sam još jedan šokantni događaj na domaćoj televiziji, dve prevelike zvezde, jedna koja se ložila da zna da piše i druga koju su uhvatili da pijana vozi, poznatije narodu kao Jelena Karleuša i Ana Nikolić, pojavile su se u emisiji Ognjena Amidžića, poznatijoj kao Ami G show (znate onaj što krade sve fore iz Ali G Show-a), i tamo su, nećete verovati, odlučile da se poljube – u usta! Evo sad slike:
Publika je nakon toga poludela, njih dve takođe, i sve je tako prošlo u jednom veselom raspoloženju, dve dobre drugarice razmenjuju nežnosti na televiziji. Odavno su to uradile Britni i Madona, nema ni veze. Međutim, ja ovo možda ne bih ni napisao da me druga stvar nije zainteresovala – zbog čega Jeca na glavi ima kostursku glavu? Iznad imate iz profila, evo sad jedan anfas:
WTF? Jel ovo sad neki novi trend? Jel ćemo sad nadalje da gledamo devojke kako na ulici šetaju sa mrtvačkim glavama na čelu? Jel ovo nekakav pokušaj imitacije Lady Gage? Koliko smo daleko od toga da se JK pojavi u studiju sa ženskim pomagalom na čelu? Koje se još i vrti u krug i recimo svetli raznim bojama?
Izvinjavam se zbog ovog Play na sredini, teško je uhvatiti screenshot u nezgodnim uslovima. btw, ajde samo da ne zapostavimo Anu, da se prisetimo njene izjave povezane sa hapšenjem:
“Vraćali smo se iz Požarevca gde smo snimali spot za pesmu ‘Džukelo’, a na snimanju smo se opustili i popili više nego inače, kako bi atmosfera bila opuštenija. Policija je zaustavila Marka koji je bio pod dejstvom alkohola, i napisala mu prijavu. Nakon što sam na pomalo nespretan način poručila policajcu da ga ne privodi, zajedno smo završili u stanici. Osećam se dobro i sve je u najboljem redu”.
Možete slobodno u komentarima da bacite pokoji redak oko toga šta mislite kako je zvučalo to nespretno poručivanje policajcu da ga ne privodi. Eto tako, i još samo treba da vam kažem da je “
novi Jecin singl (kliknite ako smete), i na taj način ste, u nekoliko minuta koje ste izdvojili za čitanje ovog beep-a, u potpunosti upućeni u dešavanja na domaćoj muzičkoj sceni. Nemojte posle da bude da niste upoznati sa numerom koja će zasigurno imati milionske “pogotke” na YouTube-u kroz samo nekoliko nedelja.
Pogledajte ceo članak -
Lančana pisma i pozivanje na bojkot/referendum nisu novina, pa ni ovaj ne iznenađuje previše, ali ono što je zanimljivo je da pored slanja svima iz mailboxa zapravo “zahteva” da se mail pusti i na email adrese redakcija popularnih novina. Uzmimo da zaista sve prođe kako treba i mail ode na stotine hiljada adresa, živo me interesuje šta će o tome misliti oni mučenici koji te naloge proveravaju. No, da vidimo sa čime to ne bi trebalo da se složimo:
—Poštovani predstavnici javne vlasti,u skladu sa Zakonom koji jasno dozvoljava obraćanje građana organima javne vlasti, obaveštavam vas da nisam saglasan, niti sam dao pravo ikome da u moje ime, dozvoli:- uvođenje genetski modifikovane hrane u moju zemlju Republiku Srbiju, jer smatram da je nezdrava i opasna,- gradnju nuklerane elektrane gde bi R. Srbija bila suvlasnik, jer međunarodni zakon kaže da nuklearni otpad mora biti deponovan u zemlji koja je vlasnik, pa bi deo nuklearnog otpada bio deponovan u R. Srbiji.Mediji jasno prenose da su osobe u Vladi donele odluku da dozvole genetski modifikovanu hranu, kao i da grade nuklearnu elektranu.
—Činjenice su da:-Republika Srbija, proizvodi dovoljno hrane i čak izvozi zdravu hranu, kao i da postoji Zakon koji zabranjuje bilo kakve komercijalne aktivnosti sa genetski modifikovanom hranom.-Republika Srbija, proizvodi električnu energiju i čak je izvozi, kao i da postoji moratorijum o zabrani gradnje nuklerne elektrane po našem zakonu.Smatram da bi referendum po ova dva pitanja, bilo jedino demokratsko rešenje, a vas rasteretio pred pritiscima koji postoje i naglašavam da nisam saglasan da bilo ko odllučuje po pitanju ove dve teme u moje ime.
—KRAJ PISMA**********************************************
—Ovo pismo je solidarna akcija nas građana Republike Srbije.Ovo pismo će poslati stotine hiljada građana na adresu Vlade Republike Srbije i medija,- pošalji ga odmah svima koje poznaješ emailom- pošalji ga na email Vlade republike Srbije i predstavnicima medijaNe mogu te zaštititi, ako to ne činiš sam u svoje ime.
—Pošalji pismo na adrese svih koje znaš, kao i na:predsednikvladesrbije@gov.rskabinet.potpredsednika@gov.rsredakcija@kurir-info.rsredakcija@blic.rsredakcija@glas-javnosti.rsredakcija@alo.rs
—I još nešto – evo vidite, ja sam taj mail dobio, čak ga i okačio na blog, stoga nemojte molim vas da mi šaljete još kopija, pliz!
Pogledajte ceo članak -
Čovek bi pomislio da se neko šali, međutim, Piratska partija Srbije je zapravo zdravopostojeća stvar, i eto, oni su odlučili da pošalju otvoreno pismo predsedniku republike Tunis … Sad, vi mislite, jel ovaj čovek normalan, šta on nama piše, i moguće da biste uz ocenu nenormalnosti bili u pravu, međutim, nikad se ne zna zbog čega jedna ovakva informacija može biti korisna. Možda baš otvoreno pismo naše partije pirata ubedi predsednika Tunisa da iz zatvora pusti neke zatočene mučenike. Meni je ovo pismo zanimljivo i zbog toga što mi je stiglo email-om u pola tri ujutru, time me probudivši (ja sam kriv što držim notifikaciju, jasno), i sad zamislite mene šlogiranog koji u tri ujutru čitam subject – “Pismo predsedniku Tunisa … wtf?!” Pa da ne bude da samo hejtujem, kad sam već smorio čitav ovaj post, daj da ga dokusurimo i prenošenjem pomenutog pisma, možda zaista nekome bude od koristi:
Predsedniku Republike Tunis
Dana 6. januara 2011. nekoliko članova Tunižanske Piratske partije, kao i nekoliko drugih građana uhapšeno je zbog učestvovanja u širenju informacija (pritom ne kršeći zakon) koje se odnose na nemire u Sidi Boudzid.
Tunis je predsednička republika u kojoj su sloboda mišljenja i sloboda govora garantovani članom 8 njenog Ustava [1]. Ovakvo hapšenje bi moralo da bude motivisano kršenjem zakona Međunarodne zajednice.
Bez obzira na sve, mi još uvek nismo informisani o razlozima hapšenja pomenutih članova Piratske partije Tunisa.
Tunis protivureči članu 9 internacionalne Konvencije Civilnih i Političkih Sloboda [2] koji je 1996. Tunis ratifikovao, uključujući i pravosudni sistem, obavezujući se na poštovanje; takođe ste u suprotnosti sa sopstvenim Ustavom [1] (članovi 12 i 13) držeći ove ljude u pritvoru bez pravično regulisanog motiva.
Dalje, sloboda govora je zaštićena 19. članom Internacionalne Konvencije Civilnih i Političkih Prava [2] kao i vašim ustavom i sledstveno tome ne mogu predstavljati motiv za pritvor.
Kao izabrani predsednik Države Tunis, Vi ste neko ko osigurava ustav i obavezuje se da ga poštujete. Isto važi i za Internacionalnu Konvenciju koju ste ratifikovali kao što je kazano u članu 32 pomenutog ustava.
Međunarodna zajednica i Nevladine Organizacije istakle su proizvoljnu prirodu ovih hapšenja koja krše Međunarodno pravo.
Upravo zbog svih navedenih razloga zahtevamo njihovo puštanje na slobodu bez posledica kao i dostavljanje liste svih koji su uhapšeni usled tih dogadjaja.
Osobe na koje se odnosi naš zahtev su:
- Aziz Amami
- Slim Amamou
- Slah Eddine Kchouk1 : http://www.tunisieinfo.com/references/constitution/constitution-fr.pdf
2 : http://www2.ohchr.org/english/law/ccpr.htmA ajd’, kad sam tu, da pomenem da je predsednik Tunisa Zine El Abidine Ben Ali, i podsetiću isto tako da lik vlada od 1987. godine … voli ga narod, šta će.
Pogledajte ceo članak -
Odlazak u Telekom je za mene postao nešto kao odlazak u Mek kad sam imao 8 godina. Svakako razdragan i veseo, uvek znam šta hoću na putu do tamo, ali kada uđem unutra umesto BigMac-a kupim neki novi obrok kojeg su ubacili, ili pak neke specijalne krompiriće, o sladoledu i da ne govorimo. I tako, u još jednom interesantnom spoju sudbine i pravovremenog browseovanja internetom, naiđem ja na info da na rate može da se pazari Samsung. I uz pomoć mog velikog prijatelja Glavkojhoda, uputim se ja u Telekom poslovnicu u “Loli”.
Unutra, vidim “Korisnički servis” sa leve strane, tri osobe rade nešto, sa desne strane “Prodaja”, jedna službenica sedi i nešto piše po papirima. Pogleda me na tren onako zbunjenog, ali nastavlja da piše. Ja sad stojim još neko vreme, gledam u pravcu pulta na kojem piše “InfoPult”, za njim naravno nema nikoga. Opet gledam u ovu iz prodaje, a ona se skoro pa krije iza monitora u fazonu “Jao, neće valjda mene da prozove” odnosno u našem slučaju “neće valjda mene nešto da smara”. Odvažih se ipak!
Ja: Dobar dan, samo da vas pitam, mene interesuje kupovina telefona na rate…
Ona: NA RATE?! (Sa izrazom lica kao da sam joj tražio pola kile mlevenog, ali od buta ako može)
Ja: Pa da, ono, karticama…
Ona: BANCA INTESA KARTICAMA?
Ja: Hm, da.
Ona: E pa to vam je ono tamo * pokazuje ka polici sa neuredno poslaganim telefonima *
Ja: Ok, ja bih hteo ovaj Samsung
Ona: E pa on ne ide na rate, nije na rasprodaji!
Ja: Ali jeste, video sam na vašem sajtu.
Ona: Pa ne, nije, stvarno sumnjam da je… * klikće nešto po računaru *
Ja: * zvižd * zvižd * … a jel sad čekamo da proverite da li je na rate?
Ona: * potvrdno klima glavom * Ej Danilo, jel možeš da dođeš?
Danilo: Reci?
Ona: E, jel ovaj telefon na rate? Kažu da jeste, ali ja ga nemam ovde!
Danilo: Ja mislim da jeste, najbolje da proveriš sa Marijom.
Ona: Ok, zovi Mariju
Danilo * odlazi da zove Mariju *
Marija * dolazi * Reci?
Ona: E, jel ovaj telefon može na rate da se kupi? Ne znam jel on na toj rasprodaji, mislim da nije?
Marija: E, ja mislim da jeste, ali nisam sigurna, jel to nešto novo, možda su to nešto novo postavili …
Ona: Pa šta da radimo?
Marija: Pa zovi Danicu.
Ona * uzima telefon i zove Danicu * E Dano, jel možeš da dođeš?
Danica * dolazi * Da?
Ona: E, jel ovaj telefon može na rate da se kupi?
Danica: Može, može!
Ja * thank god *
Onda nakon toga kreće dalja peripetija prožeta moždanim bolom, pa peripetija nastala tom peripetijom, pa birokratija nastala peripetijom i vice versa, sve u svemu, ne bih vas gnjavio tim detaljima usled kojih je boravak u Telekomu trajao duže nego što je potrebno. Kao na primer:
Ja: A koje tarife imate?
Ona: E pa evo ove ovde… a ne, čekajte, ovo su stare, nemam one nove. Marija, jel možeš da odeš tamo da doneseš nove?
Ili recimo:
Ona: Dajte mi karticu i sačekajte ovde … ne, ne morate da idete sa mnom … (minut kasnije) … jao, hehe, ipak morate, potreban je PIN … hehe.
Sve u svemu, ni sam ne znam da li sam za prodaju tog Telekoma ili ne. U neku ruku smatram potpuno pogrešnim ceo taj “projekat” prodaje i uopšte prodavanje jednog takvog preduzeća i resursa, ali sa druge strane se postavlja pitanje koliko zapravo ovaj Telekom može da ide na dole po pitanju profesionalnosti, uslužnosti, osoblja i slično, i da li je to nešto što bi trebalo plaćati. No, da ne skrećem sa teme, prisetimo se i jedne lepe sličice
Pogledajte ceo članak -
Neveliko mi je zadovoljstvo da vam javim da se blog beep.rs nije pojavio na Studiju B u vestima 7, kao i da članak o blogu beep.rs nije osvanuo u dnevnom listu Politika, u izdanju za Božićne praznike. Takođe je veoma važno istaći da Beep! nije preporučen od strane domaćih “blogosmatrača” niti specijalizovanih medija koji se bave blogovima. Upravo na ovaj način, Beep.rs nije dodatno promovisan niti je na sebe skrenuo pažnju javnosti, samim tim mu se nije ni povećala baza fanova i onih koji redovno prate beep postove. Sama ova činjenica nimalo ne znači tvorcu bloga niti njemu bliskim ljudima.
Pogledajte ceo članak -
Pre svega, Hristos se rodi, srećan Božić svima! I upravo ovo je tema današnjeg beep-a. Već nekoliko nedelja vodi se priča o Verskim običajima u autobusu, odnosno pojavi ljudi koji se krste dok autobusom GSP-a prolaze pored crkve. Ovaj topic na forumu internet manijaka (kako ga je ocenio list Politika) stigao je u idealno vreme da bude aktuelan i za vreme Božića. I iz priče šta su danas vernici, šta su bili vernici, šta će biti i ko će biti vernici, stižu izveštaji sa sinoćnje Badnje večeri ispred hramova:
Forumaš 1: Scena – zovu me ortaci do crkve. Tamo 500-600 ljudi, od toga je 100 ljudi došlo sa porodicom, 200 normalno bleji i gleda a 300 batica i sekica cirkaju pivo, radžu, bacaju petarde među ljude, deru se, itd.
Forumaš 2: I u zemunskom parku, lepa atmosfera, pici na razglasu crkvena muzikica, ljudi pale badnjake sve kul malo smaraju petarde al’ sta sad … Onda stize 12 sati, trojica batica pale baklje, jedan je “spusta” u masu … ljudi beze, pojavljuje se lik koji lici na beskucnika, dere se nesto i zabada ruke u ostatke spaljenih badnjaka i baca sve to u vis pretvarajuci sebe u varnica-coveka i par ljudi oko sebe. I tu se nalazim ja, za 30-tak sekundi se od gotivnog pijanog ljubljenja i grljenja sa drustvom (+ je ortaku rodj za bozic) situacija pretvorila u jurenje baklje po podu i izbegavanje razvaljenog lika koji je prekriven varnicama i pepelom.
Forumaš 3: Kod nas je situacija sa dzipovima bila malo bolja, tj nisu se parkirali u Crkvu ovog puta, ali su zato likovi upalili 10 baklji u 12 i zadimili prostor od 300×300 metara najstrashnije da sam mislio da sam u magli. Kolicina petardi je bila nesnoshliva, stvarno smo otishli u kurac.
Nemojte samo pogrešno da me razumete, ovde ne govorimo o tome da li je vera dobra ili nije, da li su vernici ludaci ili nisu, samo pokušavam da skrenem pažnju na to šta se danas smatra normalnim u verskom smislu i na koji način ljudi doživljavaju verske praznike. Predpostavljam da je najveći broj njih juče postio, ali kako je prošla ponoć otrčali su do lokalne pljeskare da kupe punjenu.
No, pored novokomponovanih verskih običaja “na licu mesta”, oduševljavaju me i one poruke, najčešće SMS-ovi, koje ću dobijati siguran sam čitavog dana, čak i od nepoznatih ljudi. Svojevremeno sam ih marljivo čuvao na N-gage telefonu, međutim, sa novim telefonom prošla je i ta tradicija. No, evo nekih ovogodišnjh kandidata:
Poruka 1: Audi karavan želim ti za Badnji dan, sto kvadrata novogradnje želim ti za veče Badnje, ako treba i još koja kinta… onda brate mora da se rinta! Hristos se rodi!
Poruka 2: Nista lepse od nase seljanke kad se sagne da lozi badnjake. Suknja kratka a gacice suplje, viri picic ko’ detlic iz rupe. Zato mala sad nosi bodi…
Poruka 3: Ovog jutra kada je Bog otvorio nebeska vrata, video me je i pitao: “Dete moje, šta je tvoja najveća želja?”. Odgovorih mu: “Bože, čuvaj osobu kojoj ovo šaljem, njenu porodicu i prijatelje. Oni to yaslužuju i ja ih jako volim”. Srećan Badnji dan, Hristos se rodi!”
Poruka 4: Вади пушку из витрине силазимо до Приштине да кроз Кфор се пробијемо, да шиптаре побијемо, шиптарке да опалимо џамије попалимо, па нек’ види Хашим Тачи да су Срби дупло јачи. Шиптари ће главом да плате, силом узели силом ће да врате! Па да Божић прослављамо за слободу наздрављамо…!!!
Bile su još neke, ali da ne idemo dalje, makar dok se ne pojavi neka šampionska poruka, onda ću editovati post. A da ne krećemo sad na tematiku ožderavanja za vreme posta i slično, zaustaviću se na ovome, da me neko ne bi shvatio pogrešno. Uživajte u prazničnim danima i odmaranju, zabavljajte se, jer od ponedeljka kreće rmbanje!
Pogledajte ceo članak -
Posredstvom širokog auditorijuma koji prati beep blog (čitavih 5 ljudi), redovito (moramo da vežbamo i malo hrvatski, dolaze nam uskoro novi VelikoBratovci iz CRO a i Severina ne izbija iz domaćih novina), dobijam raznorazne zanimljive priče i tekstove. Jedan od takvih tekstova, zapravo spam-ova, stigao je do jednog uspešnog death-metal gitariste bujne i podugačke kose (samo što je njegova, naravno, crna), a tiče se čuvenih bosanskih piramida. Kaž etako tekst sledeće:
—PODZEMNI LABIRINT “RAVNE” NAJSIGURNIJA LOKACIJA U BIHDirektor agencije “Ćatić” Gaibija Ćatić iz Sarajeva je proteklih dana boravio u Bosanskoj dolini piramida i izvršio preliminarna mjerenja različitih vrsta energetskih zračenja u podzemnom labirintu “Ravne” uz pomoc Genius-a, profesionalnog elektronskog mjernog instrumenta koji mjeri podzemne vodene tokove, kosmička i zemaljska zračenja među kojima su i Hartmanova, Kurijeva i Šnajderova mreža.
—Prema preliminarnim mjerenjima, utvrđeno je slijedeće: ispod svakog keramičkog/megalitnog bloka nalazi se podzemni vodeni tok. Energija koja je detektirana u okolini keramičkih/megalitnih blokova nije negativna, kao što je to slučaj u 99.99 posto slučajeva iznad podzemnih vodenih tokova, već pozitivna. U prostorijama podzemnog labirinta takođe je registrirana prisutnost iznimno pozitivne energije.
—
Nadalje, tri izvora energetskog zračenja koji negativno utječu na ljudski organizam (kosmička, zemaljska radioaktivna, jonizirajuća) i tri mreže koje imaju štetno djelovanje po čovjeka (Hartmanova, Kurijeva i Šnajderova mreža) imaju vrijednost nula. Drugim riječima, podzemni labirint “Ravne” je za ljude najsigurnija lokacija u čitavoj BiH.
Rezultati će blagovremeno biti predstavljeni javnosti, a poseban referat će biti pripremljen za “Drugu međunarodnu naučnu konferenciju o bosanskim piramidama” koja će biti održana u septembru 2011.
Pa sad vi vidite gde ćete biti u septembru 2011. godine! Prilično je jasno da će beep.rs morati da se otvori za reportažna kola i direktno isprati Drugu međunarodnu konferenciju o bosanskim piramidama. Btw, danas sam, na putu do redakcije, uhvatio onaj već pomenuti kviz, samo na nekoj drugoj radio stanici, i oni umesto Panasonic plazme dele LG plazmu. Pitanje je bilo “Kako se zvao pas u popularnoj seriji Srećni ljudi?”. Usledili su divni odgovori – Meda, Kera, Džeki, Aca, Mirko, Boža…
Pogledajte ceo članak -
Dobijem ja tako jedan fini spam pre nekoliko dana. Kaže – Google, MarketLinx d.o.o. i NekretnineSrbije.com Vam cestitaju predstojece praznike. Rek’o, u super, vidi, Google nam čestita novu godinu sa svojim partnerom “nekretnijesrbije.com”. Riiiiight … daj da ja pročitam dalje, ko zna kakve sve divne stvari mogu da pronađem u tekstu.
Google je nasem projektu dodelio najveca priznanja, Partnerski Certifikat, kao i posebnu video zahvalnicu povodom nedavne proslave 10-godisnjice postojanja Google AdWords-a, ciji smo mi bili zacetnici u Srbiji.
Uz najlepse zelje za predstojece praznike, izuzetan poslovni uspeh u 2011. godini, umesto praznicne cestitke Vam prosledjujemo pomenutu Google video-cestitku upucenu nama, koja je ustvari namenjena Vama, jer bez Vas ne bi bilo ni nas.
http://www.youtube.com/adwords10?x=ae577936ed0c4ffdae1e625bf006f9c6
Sad ja naravno postanem zainteresovan za NekretnineSrbija firmu kojoj se Google lično zahvaljuje, kliknem na link, kad ono zaista, piše tamo “custom” čestitka. Ali, imajući u vidu da su iza mene a i svih nas godine “Elf dancer”, “Ovo je čovek koji će promeniti svet” i sličnih video materijala u kojima je moguće ubaciti svoj natpis, sliku ili logo, lako sam “prozreo” ovu “posebnu video zahvalnicu”. Ukoliko želite da se i vama 2posebno zahvali Google”, dovoljno je da odete na www.youtube.com/adwords10 i eto giganta koji se zahvaljuje upravo vama, vašoj babi ili zlatnoj ribici.
Pored pomenutih vodecih portala koji su vec postali vrlo prepoznatljivi brend, trenutno najatraktivniji i daleko najambiciozniji poduhvat koji smo preduzeli, je zastupanje Google Direktnog Internet Marketinga, koji obezbedjuje PRVE SPONZORISANE POZICIJE za sve delatnosti koje zele da se nadju u vrhu rezultata pretrage na Googlu.
Opa, zastupaju Google, k’o bi rek’o.
Dodatne informacje o tome kako da se nadjete na prvoj poziciji na Googlu, mozete videti na web-stranici: GoogleSrbija.com ili GoogleSrbija.rs
Možda bi neko trebalo da kaže Googleu da imaju partnera u Srbiji sa domenom “GoogleSrbija”, za kojeg zasigurno nisu ni znali. A vi svi ostali, pamet u glavu i nemojte da nasednete na ovakve stvari – sve šta oni nude je “savetnički posao” u vezi sa pozicioniranjem reklama na Google pretraživaču, zasigurno ne sa garantovanom prvom pozicijom.
Pogledajte ceo članak -
Konkurencija je, moram priznati, bila nešto slabija ove godine u odnosu na druge, ali ovo je ubedljivo najbolja čestitka koju sam uspeo da dobijem ove godine. Od ideje pa do krajnjeg proizvoda, sve na svom mestu! Posebno obratite pažnju na tetovažu na zadnjici i photoshop-ovanu Deda Mrazovu kapu.
Pogledajte ceo članak -
Jedna potpuno neplanirana rima u naslovu. Znate već i sami da su dani nakon 31.12. prilično lagani, da prolaze u lečenju mamurluka, u odmaranju, gledanju repriza novogodišnjeg programa (Miroslav Ilić i Pirati sa Kariba na prvom, Grand veselje na Pinku etc). Što bi rekao jedan moj prijatelj nekoliko dana pre novu godinu – “Ma da, odeš u provod, vratiš se kući, odgledaš Spiderman-a i na spavanje!” E pa u tako opuštenom raspoloženju, ko uopšte može da dobije inspiraciju za pisanje nekih visokoumnih (lol) postova, kad je čitav organizam fokusiran na varenje ruske salate, sarme i ostalih đakonija. Ja u takvim trenucima volim da čituckam i gledam zanimljive i smešne stvari na internetu (znate već, mačke koje padaju sa astala i slično) pa sam odlučio da to podelim sa vama.
No, pre svega toga, dva obaveštenja. Prvo, pojavio se novi O’Cake pod imenom Croccante, sa ovsenim pahuljicama, heljdom i pirinčem. Znam, znam – far too gay, ali je ukusno a i pomaže varenje! Drugo, za to postnovogodišnje preživanje, pojavio se novi kompilacijski album Nore Džons, pod imenom “…Featuring” na kojem je se nalazi 18 duetskih numera izvedenih sa velikim brojem poznatih umetnika – Rej Čarls, Foo Fighters, Belle & Sebastian, Dolly Parton, OutKast i mnogi drugi. Javite kako vam se sviđa. A sad na linkove.
1. Evo kako je izgledala novogodišnja proslava širom sveta, ali sa amaterskih fotoaparata.
2. Pa jedna potpuno neverovatna pljačka (video je u pitanju) – lik sa kesama umesto patika i sa ogromnom motkom hoće da opljačka prodavnicu, a prodavac se brani čekićem. Kao što stoji u opisu klipa – “znate da je došlo teško vreme kad se pljačke obavljaju močugom”.
3. Novogodišnje “rezolucije” popularnih likova iz video igara.
4. Reservoir Troopers:
5. Pa onda interesantna priča o čuvenoj kugli koja se spušta na Times Square-u za novu godinu. Ovoga puta ima preko 32.000 “ledica” a još interesantnije, 2011 ispis se napaja ljudskom snagom, odnosno putem bajka koji vrti pedale.
6. Žena iz Španije lažirala je sopstveno kidnapovanje kako bi proverila da li bi njen muž platio otkup od 20.000 evra. Nakon što je dobio slike svoje supruge vezane za stolicu, muž je naravno odmah pozvao policiju a ona odmah pronašla ženu kako ide u shopping mall. Pokušala je da se brani kako je “puštena tog jutra”, ali kasnije priznala da je samo testirala supruga. I šta posle reći nego – SSI KMIJ!
7. A ovde je pak nova primena debla drveta – umesto rezervne gume (video).
8. 14 odličnih ali lažnih proizvoda iz The Simpsons serijala.
9. Geek zabava na snegu:
10. Pa onda pogledajte zaista fantastične 32 fotografije koje je načinila NASA u izboru za najbolje NASINE fotke iz 2010 godine.
11. Čoveka udario SUV nakon što je sa ortacima igrao Froggera na putu.
12. A sad nešto zaista fantastično – satelitski snimci kineskih “gradova duhova” odnosno izgrađenih naselja i čitavih gradova u kojima ne živi apsolutno niko. I dodatak uz ovo – obilazak jedne potpuno napuštene zgrade.
13. Munja fotografisana superbrzom X-ray kamerom. Ovde pričamo o _deset_miliona_frejmova_u_sekundi_! Glavni zaključak – X-ray radijacija nalazi se na vrhu same munje. Šta će to značiti nauci za sad ne znamo, ali znamo da je slika vr’
14. Najgori film svih vremena?
15. Ovo sam već kačio pre nekoliko dana, ali da se podsetimo – Snežna mećava ufotkana Canon DSLR aparatom koji je “škljocao” na svakih 5 minuta. Na taj način je dobijen video materijal u trajanju od 40 sekundi koji pokriva period od preko 20 sati.
16. Mačka kojoj ne daju da se odmori na trampolini!
Eto, to vam je to za sada. Nadam se da vas nisam previše smorio i da je svako uspeo da pronađe ponešto za sebe! Pa ćemo već od sutra da se vratimo starom dobrom tipu postova. Uživajte!
Pogledajte ceo članak -
Bliži nam se novogodišnje veče i sva zabava koja uz proslavu najluđe noći sa tim ide. Neko će biti kod kuće, neko će biti na trgu a neko će platiti između 30 i 50 eura da bi bio na precenjenoj žurci sa domaćim pevačima i “all inclusive” ponudom sa švedskim stolom i stranim pićima. Ubrzo kada sazna da je švedski sto zapravo domaći prevod za “žu-žu” a da je strano piće zaista strano, ali iz Bosne ili Makedonije, stvari poprimaju potpuno drugačju dimenziju. Međutim, čak i ti ljudi zaju otprilike gde idu, jer oni koji su najavljeni gosti-pevači zaista i budu gosti-pevači. Najveći problem, i stoga moje upozorenje, ide onima koji do sutra u 20h ne znaju gde će, pa ih prijatelji, “prijatelji”, poznanici i “poznanici” pozovu na žurku sa ufurom koji se plaća izuzetno malo ili se ne plaća uopšte.
Ako na pitanje – “Kakva će biti muzika?” dobijete “Pa, onako, alternativna” ili pak “Pa tako ono škmbljzmbljžlj”, “molim?”, “ma znaš već šljašmljšmljš”, pripazite se – možda upadate u zamku – hipstera! Pokret koji postoji dosta dugo, kod nas je tek od skoro postao aktuelan (recimo nekih godinu dana), pošto nije da ne kasnimo za svetom. Da ne idemo u protekle dekade, dovoljno je da pomenemo samo da recimo Pink na majici spota Stupid Girls sa početka 2006. godine ima natpis “Die Hipster Scum”.
Prepoznavanje
Kako ih prepoznati? Ukoliko vidite osobu koja deluje potpuno nezainteresovano za bilo šta, ima cvikere sa debelim okvirom koje podsećaju na geek-ovske, nosi kamiondžijski kačket, kariranu košulju, “jaserku” ili majicu sa retardiranim ispisom (u te ispise ne spadaju – Samo Rejv, Sve su iste, Zupčanik etc) budite uvereni da ste se susreli sa hipsterom. Znate šta je još hit? Što iz nekog razloga saznam da i Startas iz sedamdesetih spada u hipstersku garderobu odnosno obuću. A Startas sam iznova video u Supermarketu (onaj koncept stor, ne prodavnica na uglu) početkom 2009. godine, i upitao se – “ko će bre ovo da kupuje?”. Onda sam video da koštaju 100 evra (sedamdesetih su bile skoro pa džabe) pa se upitao – “KO BRE BRE OVO DA KUPUJE?”. Kad već pričamo o “njima”, nemojte se iznenaditi i ako nose matore i otrcane stvari što iz lične kolekcije predaka što iz radnji po Evropi u kojima se suvim zlatom i vrelom, svežom krvlju plaćaju krpice koje izgledaju kao da su ispale iz kontejnera. Ali kako kažu – “danas je potrebno puno novca da biste izgledali siromašno”.
Kakva će to biti žurka?
Sad se vi pitate što ja vama sve ovo govorim? Jednostavno, želim da vas sačuvam od potencijalno najužasnijeg provoda za Novu godinu ikada, koji pobeđuje čak i one neugodne proslave kada ste dovoljno stari da nećete sa svojim roditeljima da slavite a opet niste dovoljno matori da biste imali ekipu ili novca da sami negde odete. Pa onda završite kod tetke na ruskoj salati i uz Grand paradu. E pa hipsterska žurka će biti nešto slično tome, samo bez dobre hrane. Muzika, potpuno neslušljiva za bilo koga ko nije gluvonem sa imenima bendova za koje niko nikada nije čuo, pa čak ni gosti na žurci. Skoro pa utrkivanje za time ko može da pusti nepoznatiju pesmu gde su bonusi to ako je pesma demo snimak iz studija u nečijoj garaži, ako je grebovana sa vinila pa pucketa ili ako krči.
Kakvi su to ljudi?
Hipstere ćete pronaći među potpuno nezanimlljivim i nezainteresovanim ljudima za bilo šta oko sebe osim ako ne govorimo o pljuvanju i kritikovanju drugih – onda ćete sa hipsterom moći siti da se ispričate. A kao glavna zanimanja često će odabrati funkcije poput “dizajner”, “manekenka”, “muzičar”, “slikar” i slično.
Kako se ponašati?
Ukoliko ste već upali u osinje hipstersko gnezdo, trebalo bi da znate nekoliko osnovnih pravila:
1. Ukoliko kupujete markirane cigarete na trafici (iako pušenje nije dobro), nemojte ih vaditi tamo, dobićete urokljive poglede, jer hipsteri isključivo zavijaju duvan. Najbolje je da im se pridružite u tome, pa samim tim sračunajte kada biste voleli da uživate u nikotinu, pa 15 minuta ranije krenite sa motanjem.
2. Ukoliko vas neko pita “A šta ti slušaš?” možete odabrati dva puta:
a) Ako želite da ispoštujete prijatelja koji vas je doveo na žurku – recite ”MGMT”, “Teengirl Fantasy”, “Vampire Weekend”, “Grizzly Bear”, “France Gall” ili “The Fall”. Mada, i tada ćete biti “na radaru” jer su to nekako, isuviše poznate hipsterske grupe.b) Ako vas je žurka smorila i voleli biste da vidite hipstere “six feet under”, odgovorite samo “slušam radio” i gledajte kako se dezintegrišu.
3. Ukoliko vas neko upita za film kojeg ste gledali, najbolje je da pre toga odete na IMDB i potražite filmove koji zadovoljavaju sledeće kriterijume – “alternativni”, “indie” + “najlošije ocenjeni ikada”. Uspeh će vam biti zagarantovan, možda ćete nešto i smuvati!
4. Vrlo je važno da ukoliko vas uhvate da radite nešto nehipsterski, imate spreman odgovor. Recimo, ukoliko ne posedujete iPod, obavezni asesoar hipstera, već na primer SanDisk Sansu ili drugi MP3 plejer, recite “Ja to ustvari nošenjem Sanse ismevam jadnike koji nemaju iPod”. Ili ukoliko na Sansi imate najnovije pop hitove, odgovorite “Ja to ustvari ismevam ove što slušaju pop!”.
5. Ukoliko ste na žurku došli delimično skockani ili doterani, svakako nesvesni toga gde idete, ne očajavajte. Ne morate baš cepati nožem farmerke ili gurati glavu u kofu masti, idite do WC-a i napravite na sebi nekoliko “nehajnih propusta” – izvucite jedan deo košulje iz pantalona, naterajte jedan čuperak kose da štrči, ok je i da imate deo paste za zube na faci, a obavezno jednu nogavicu gurnite iza jezika na patikama. Bićete prihvaćeni!
Ukoliko ste sve uradili kako treba, preživećete. A za naredni put, obavezno u jakni imajte jedan set štreberskih naočara u nekoj fluorescentnoj boji. Samim tim, kako god da ste se obukli, od odela do trenerke, dodavanje tih naočara učiniće vas hipsterom svetskog glasa.
I uz ovu rečenicu želim da vam svima, i hipsterima i nehipsterima čestitam Novu godinu i predstojeće praznike i poželim da se družimo i naredne godine i da svi skupa budemo živi i zdravi. I izvinjavam se što nisam na sajt ubacio vatromet u Javi koji prati kursor miša a izostala je i MIDI pozadinska muzika, ali biće!
Pogledajte ceo članak -
Jel se vi sećate čuvenog uređaja “VEP” i slogana iz naslova ovog posta? Sećam se tamo početka devedesetih i oglašavanja pomenutog VEP-a, i naravno činjenice da tada nisam imao pojma o čemu se tu radi. Izgleda da se pomenuti proizvod oglašava i nadalje, a ja pojma nisam im’o! Što je valjda dobro, kad malo bolje razmislim. Sve u svemu, vidim ja reklamu i informaciju da postoji i sajt! I tu me udari znatiželja, naravno, sad očekujem višestruke penale na to kako mi je uređaj zapravo potreban kao i da sam nastranog opredeljenja, ali to se sve da istrpeti!
A zašto se da istrpeti? Zbog nekih divnih stvari koje na tom sajtu pišu!
VEP aparat u cilju treninga koriste svi muškarci radi većeg uživanja u ljubavi i veće učestalosti seksualnih odnosa, bolje erekcije (ravnomernog raspoređivanja krvi u penisu), očuvanja dobrog stanja i kondicije, održavanja vitalnosti i sprečavanja starenja, kao i uvećanja dimezija penisa.
(…)
U slučaju nezadovoljstva dimenzijama penisa, u roku od šest meseci, treningom 3-4 puta nedeljno, moguće je postići trajno uvećanje 2-4 cm u dužinu i 1 cm u obimu. (opala!)
(…)
Trening VEP aparatom omogućava rešavanje problema seksualne kondicije bez stvaranja zavisnosti.
(…)
1. Pre upotrebe aparata, za postizanje vakuma neophodno je skratiti dlačice oko korena penisa na 0,5 cm ili kraće.
3. Iz kompleta odabrati zaptivni prsten, čiji prečnik otvora omogućuje lako vađenje penisa u erekciji; ako je prečnik penisa veći od najvećeg otvora zaptivnog prstena, prsten nije potreban.
Izbor iz kompleta gumica za održavanje erekcije izvršiti probom sa najdužom gumicom, ako se erekcija gubi, probati sa kraćom gumicom. Kvalitet erekcije zavisi i od jačine primenjene gumice, ukoliko ni najmanja gumica ne obezbeđuje zadovoljavajuću erekciju, istovremeno nabaciti dve gumice na koren penisa.
(…)
Održavajući položaj aparata (ručica okrenuta nadole) uvući penis u otvor tubusa do kraja, uz istovremeno protresanje tubusa kako bi penis u aparatu bio u potpuno opruženom stanju. Tubus pritisnuti uz koren penisa i postepeno pumpati (3-4 puta, pa pauza od 5 sekundi).
(…)
Posle 30 minuta, obavezno skinuti gumicu sa korena penisa.
Na kraju polnog odnosa, neposredno pre ejakulacije, naglim trzajem povući kuglicu gumice na korenu penisa. Time se gumeni prsten rastavlja i omogućeno je izbacivanje sperme, bez vađenja penisa iz vagine.
I naravno, samo za moje drugare sa RUR foruma, VEP i kada bi vam ustrebao ne biste mogli da ga koristite zbog ograničenja po pitanju veličine:
Aparat je predviđen za dimenzije do 19 cm u erekciji i obim penisa do 16cm.
Pogledajte ceo članak -
Nisam se davno bavio tematikom domaće zabavne i narodne muzike, pa bih mogao malo da bacim pokoju o tome. Jednostavno, slušanje “Balkan” radio stanice i praćenje kviza pogađanja pojmova, o čemu sam već pisao, pomoglo mi je da proširim muzičke vidike i spoznam da smo i dalje neprikosnoveni carevi pisanja odličnih tekstova, posebno u narodnoj ili narodno-zabavnoj muzici.
I tako, kreće neki set bržih pesama, kad u njemu prvo grupa Luna sa pesmom “Sex on the beach”.
Ko zna koji sex on the beach
u tvom separeu drama
kraj tebe vrišti rich bitch
zbog pogleda među nama.
kokteli, kokteli ko šrapneli
lete, lete na sve strane
sex, sex, sex bomba
ja sam devojka bez mane.Pa posle ovog mega-dela, dolaze Katarina i Silvija u pesmi “Može crni, može plavi”:
Obukla sam cipelice
popela se na štiklice
nabacila podvezice
tanke, duge trepavice.
Kupila sam novu kremu
kupala se u parfemu
biće dobro sve u svemu
kada nađem dobru šemu.
Tražim vezu dobru vezu
k’o da letim na trapezu
meni treba samo jedan pravi
da me mazi danju noću
da mi ubije samoću
ma, može crni može plavi.Bez starca (u ovom slučaju starice) nema udarca, pa dolazi i Zorica Marković sa pesmom “Žena kavaljer”:
Imaš ženu kavaljera
sve mi lepo stoji
čaša vina, cigareta
i poljupci tvoji.
Eto to je život kavaljera žene
onaj koga volim, stoji pored mene.Pojavljuje se nakon toga iznova grupa Luna (naravno, sve ovo znam posredstvom google-a, ja sam mislio da je Luna više zabavnjačka grupa na kormilu sa Čedom Čvrokom). Pesma se zove “Panika”, a kaže ovako:
Negovano telo, lice bez bora,
poslednja moda iz Pariza
Kao iz sna, žena femme fatale
tajanstvena kao Mona Liza
Zavide mi žene kada me vide
na meni skupo baš je sve
haljina laka, za mene šivena
stoji mi kao salivena
Panika, panika među ženama
muči ih to što sam sama
i bez reči oči govore
umiru od ljubomore.I tu je naravno i jedan oldschool, ali čisto da ga se podsetimo. U pitanju je Sexy Sandra, dobro poznata poznavaocima domaćeg zilja. Njena najpoznatija i potencijalno jedina pesma je “Dok ponuda važi”:
Da s tobom budem, to su moji tajni planovi
da dotaknu me tvoji meki, topli dlanovi
bezobrazna da budeš, očima me svučeš
spustiš se niže pa me jezikom dotučeš.
On to ne ume, on se samo važan pravi
ti budi vredna gde bi on samo da stavi
sa njim je ljubav hladna, s tobom telo gori
devojko, mani priču i samo izvoli.
Prstima znoji me, dugom oboji me
da noćas dobijem, sve što sama tražim.
Skini me, odaj me, kupi me, prodaj me
na sebe dodaj me, dok ponuda važi.A ako mislite da ste izgubili vreme čitajući ove stihove, posmatrajte to kao pripremu za proslavu Nove godine, jer je sva prilika da ćete, posebno ukoliko ne znate gde tačno idete i na kakvu proslavu, biti u prilici da “uživo” čujete neku od ovih pesama.
Pogledajte ceo članak -
Već neko vreme ne gledam televiziju pa iskreno ne znam da li i dalje postoje oni telefonski kvizovi gde se pogađaju predmeti ili reči, ljudi ili životinje i slično, a gde se redovno javljaju ludaci iz Laze, pošto se nikako drugačje ne može objasniti opšta retardacija naroda. Recimo, na ekranu postoji polje od 3×3 slova, ovako nekako:
A-Š-LJ
P-U-Ž
B-R-Đ
I voditeljka koja poziva sve da se jave i pogode reč od tri slova koja se krije u ovom setu od devet slova. I onda se javljaju gledaoci:
- “Dobar dan, da nije reč ŠUR?”
- “Dobar dan, ja mislim da je reč AUĐ!”
- “Da nije slučajno ĐRB?”
- “Ja sam sigurna da se radi o reči BULJ”
- “U pitanju je reč KROV!”
itd. Naravno, za one kojima nije jasan koncept i kako se ovde zarađuje, poenta je u tome da vi zovete brojeve koji su ponuđeni, koji se naplaćuju oko 25 dinara po minutu, a vas sistem stavi “na čekanje” od trenutka kada dobijete vezu, pod izgovorom da ćete biti uključeni čim se pojavi mogućnost za to. Vi tako čekate jedno 5-10 minuta, za to vreme se nervirate kako će neko da pogodi, srećom svi koji se javljaju su mentalni bolesnici pa im ne polazi za rukom, međutim, isključuje vas sistem i poziva da ponovo okrenete broj. Vi to činite još jednom, opet čekate 10 minuta, i dok ste tako u žarkoj želji da nešto osvojite ni ne shvatate da ste upravo pukli 1000 dinara na ovu “zezanciju”. Pa sad pomnožite sa brojem istih takvih kao što ste vi i videćete da se tu zaradi fina parica.
Međutim, vozim se tako kolima pre neki dan, i pošto, za one koji prate, nemam više radio u Corsi jer su ga zli narkomani iz kraja ukrali, slušam radio na mobilnom telefonu (jednom slušalicom, jer brinem o sigurnosti u saobraćaju!). I dok sam vrteo stanice, na 97,9MHz, za koji nikad nisam čuo, u tom trenutku uhvatim:
“Ajmo dragi slušaoci, javite se što pre – ko zna šta znači stara reč AVLIJA. Javite se što pre, jer sjajni plazma televizor Panasonic dijagonale od preko 100 centimetara može biti vaš!”. Odma’ meni padne napamet ovaj koncept retardiranih kvizova, ali pomislim, pa nisu valjda toliko glupi da daju tako jednostavnu reč. Ne samo što je jednostavna, ne samo što je svi znaju, već je i ime jednog od najpoznatijih dela domaće književnosti. I baš ostanem da slušam. Utom skapiram da je u pitanju radio “Balkan” i da piče narodnjaci, znači ciljna grupa – penzosi (za kviz). I krećemo:
- “Dobar dan. Da nije u pitanju vrsta duvana?”
- “Ja mislim da je to krevet!”
- “Da nije u pitanju gelender?”
- “Gramofon” (gramofon?!?)
- “Čini mi se da je u pitanju ćeramida” (?)
- “Krevet!”
- “Ćebe”
- “Ja mislim da je to olovka za pisanje!”
- “U pitanju je ćebe!”
Ja sam uhvatio tu emisiju negde oko 13h, ne znam kada je počela, slušao sam do 13:30 i potom otišao na sastanak, međutim, po ponovnom sedanju u automobil oko 17h, emisija je i dalje trajala! Sad su se već javljali ljudi sa odgovorima tipa “ograda”, “bašta”, “kuća za žito” (eeeej, kuća za žito?!) itd. Voditelj sve vreme naravno govori kako je igra mnogo laka, kako samo treba da se javite i pogodite, a mene samo interesuje – gde nalaze likove koji se javljaju i lupaju gluposti, i koliko ih plaćaju? Ipak to mora biti neki skup od dvadesetak ljudi na primer, čisto da se ne bi tako lako izvalilo.
No, dok smo tu, pogledajmo kako bi izgledao naziv dela “Prokleta avlija” da su odgovori slušalaca bili tačni:
- Prokleti gramofon (deluje kao vrhunski treš horor – kada se pusti gramofon izlaze iz njega demoni koji jedu ljude)
- Prokleta kuća za žito (Deca Kukuruza 3 – Prokleta kuća za žito)
- Prokleti gelender (ovo je već kao komedija sa inspektor Kluzoom)
- Prokleti tip duvana (no-smoking kampanja)
- Prokleto Ćebe (čest način obraćajanja jednom poznatom forumašu)
- Prokleti krevet (Ovo je već naziv porno filma, bez pardona)
- Prokleta olovka za pisanje (Ovo je neki Edgar Alan Po)
Narednog dana je, pošto sam postao omađijan radio Balkanom, pitanje bilo – “Šta znači reč plajvaz?” Ne treba da pominjem da su odgovori bili “nož”, “rerna”, “kuhinjski alat”, “prozor”, “put”, “pakovanje za sok” (?) itd.
Pogledajte ceo članak -
Ja danas u apoteci, gledam svoja posla, konstatujem kako je to jedna od poznatijih apoteka koja radi 00-24 i u kojoj noću “bolesnici” dolaze po “lekove” (obratite pažnju na navodnike) i dok mene uslužuje jedna apotekarka, druga je već neko vreme zauzeta drugom “klijenticom”. I ja vidim tu se već raspreda neka priča – “A recite mi, jel imate neke tablete za zdravlje kože i kose?” pa onda “a šta je tačno u njoj?”, pa onda “jel imate neku sa koenzimom Q-10?” pa onda “A kako ona deluje” itd. Pa kad je to završila, onda ide dalje – “A recite mi, neki set vitamina za žene, jel imate nešto od toga?”, “A kako deluje?”, “A koliko se pije dnevno?” itd. I dok ja čekam da stignu neki lekovi “od iza”, i dalje osluškujem šta se događa – “A recite mi, ako sada ja uzmem ovu kremu anti-age, šta biste mi preporučili za regulaciju u menopauzi?” itd.
Već vidim i ovoj iz apoteke neprijatno, smorila se, ne zna šta više da kaže, ova je davi kao zmija žabu 15 minuta. I u jednom trenutku, kaže “klijent” – “E dobro, da vam se predstavim. Ja sam ta i ta, i radim za Farmanovu. Pošto ste preporučili dva naša proizvoda među ovima za koje sam vas pitala, dobili ste nagradu tu i tu, koja je predviđena za farmaceuta koji predloži dva proizvoda iz naše game. Da ste predložili sve naše proizvode, onda biste dobili ovo, ali ovako ste dobili ovo. Što je takođe super nagrada, ali eto … hehe! Doći će naš komercijalista sa kojim radite i doneće vam nagradu tokom sutrašnjeg dana”.
I ja razmišljam – koji genijalan način da utičeš na mišljenje apotekara i da ih nateraš da predlože tvoje proizvode a ne neke druge, i na taj način se boriš sa konkurencijom koja, makar po pitanju farmaceutskih sredstava nikad nije manjkala.
Pogledajte ceo članak -
Kao što sam svojevremeno najavio, rado ću u beepu objaviti i “gostujuće beep-ove”, i već nekoliko imam najavljenih. Međutim, jedan dobar prijatelj sve te najavljene je pretekao i poslao svoj esej na temu – Piratski vs originalni software, na primeru dragog nam Microsofta. Pa, evo ga:
Nikada nisam patio od toga da imam najnoviju i najmoderniju verziju programa instaliranu, ako ona stara dobro radi posao (mada sam se jednom na stalnom apgrejdovanju ACDSee-a opekao). Naravno, tako je bilo kod kuće gde sam mogao lepo da biram šta koristim. Na poslu je to sve malo drugačije, a iskustvo će pokazati, i komplikovanije.
Imao sam tu priliku da prvi u firmi pređem na Office 2007, te da se upoznam sa blagodetima ribbon interfejsa. Period privikavanja nije bio skroz bezbolan, ali je bio uspešan. U to vreme sam kao i svi (relativno) mladi buntovnici drndao mail preko Thunderbirda i mrzeo Outlook. Avaj, ubrzo je stigla direktiva da je Outlook obavezan, a ja sam se pomalo razočarao činjenicom da ima neki čudan interfejs koji je u osnovi File menu, sa nekim naznakama ribbona. Ipak, posle još malo privikavanja, prihvatio sam Outlook 2007 čak i kod kuće.
Kada se pojavila beta Office-a 2010, bio sam presrećan. Outlook i ribboni, kalendar, podstnici, adresar, neslućene mogućnosti sortiranja mailova i slično. Baš sjajno! Instalirao sam betu svuda gde sam mogao i mirno čekao trenutak kada će prerasti u full verziju. Kada je taj trenutak došao, kod kuće nisam imao nikakvih problema zahvaljujući braći borcima za internet slobodu.
A na poslu… Na poslu je sve to funkcionisalo potpuno drugačije.
Prvo je firmi za koju radim isticao MSDN Partnership status, za koji je potrebno imati dvojicu kolega sa položenim ispitima. Izabrali smo dva mladića koji će se žrtvovati i poslali na obuku. Vratili su se ovenčani slavom. Aplicirali smo za obnavljanje statusa, a vreme je polako isticalo mojoj dragoj Office 2010 beti.
Igrom slučajeva, otišao sam na daleki put i neko vreme nisam razmišljao o tom problemu. Kada sam se vratio, na snazi je i dalje bio status quo – ispiti položeni, partneri nismo, Office 2010 ulazi u poslednje trenutke. Avaj, bio sam primoran da se na neko vreme vratim na verziju sa oznakom 2007, ali sam znao da me dveiljadedesetka čeka u bliskoj budućnosti.
Juče sam, konačno, od dragog CEO-a dobio potvrdu da smo ponovo drugari sa MSDN-om, te da možemo da instaliramo Office 2010. Naravno, pošto CEO jedini ima tu moć da gleda serijske brojeve i skida instalacije (a diskovi od MS-a još nisu stigli), serial sam dobio na mail, a instalaciju sam morao ručno da skinem.
Kada se download 64bitne verzije (torrent sa pouzdanog sajta, sa tačno naznačenom potrebnom verzijom) završio, sa osmehom na licu sam pokrenuo installer. Dočekala me je poruka tipa “vaš Office 2007 je 32bitni, morate da ga deinstalirate da biste stavili 64bitni”. Deinstalacija je trajala dobrih pola sata. Pokrenuo sam installer ponovo, uneo serijski broj i dobio poruku da nije validan. Kolega je doživeo manje-više isto iskustvo sa 32bitnom verzijom. Pa se CEO smilovao i dozvolio nam da na MSDN-u vidimo serijske brojeve, pa čak i da sa istog skidamo instalacione verzije potrebnih programa.
Nakon što je kolega skinuo 32bitni Office 2010 direktno sa MSDN-a, ispostavilo se da nešto u ISO fajlu koji je dobio ne valja, pa do trenutka instaliranja nije ni došao. U isto vreme se završio i download 64bitne verzije. Sada je na mene došao red da mountujem ISO i pokrenem instalaciju. Naravno, dobio sam poruku da ili neki fajl ne valja, ili ne instaliram sa originalne lokacije. Uradili smo jedino što nam je preostalo i narezali pomenuti ISO na DVD.
Trijumfalno sam ubacio DVD u drajv, dvokliknuo na setup.exe i gledao kako se pojavljuje prozor za instalaciju Officea 2010 Professional Plus. Zadovoljni sjaj u očima je ubrzo zamenila kombinacija besa i očaja, kada je installer crashovao uz veselu poruku. Probao sam još jednom. I još jednom. I još jednom…
Vrhunskom samokontrolom sam se sprečio da pokidam kabl od miša i sažvaćem DVD.
Mirno sam ugasio laptop, spakovao ga i pošao kući.
Kod kuće sam iskopirao narodsku verziju u .iso formatu na laptop, mountovao je, pokrenuo instalaciju, sačekao da se ista završi i, naravno, aktivirao sveže instalirani Office 2010 Professional Plus firminim serijskim brojem. Simbioza pirata i originala je ponovo pobedila, a ja veselo kuckam ovaj gostujući BEEP u potpuno legalnom Wordu, sa posla, umesto da radim…
Pogledajte ceo članak -
Svašta čovek dobija kao spam, pa i ekskluzivnu ponudu da kupi jednu sliku Olje Ivanjicki, kao idealan novogodišnji poklon:
IDEALNO ZA NOVOGODISNJI POKLON NEKOME KO VAM PUNO ZNACI
Prodajem sliku iz licne kolekcije, Olja Ivanjicki – originalan rad, nije reprodukcija i sl.
Naziv dela je DOLAZAK PRETSKAZIVACA.
Grafika velicine 60x67cm.
Autorski otisak. Potpisan od strane slikarke.
Na slici se nalaze dva pecata.
Sve to mozete videti na fotografiji koja se nalazi u dodatku ovog e mail-a.
Verodostojnost potvrdjena strucnom procenom.
Rad je uramljen i zastakljen. Prelep.
Izuzetno redak primerak Oljinog dela, nastalog pocetkom devedesetih godina.
Grafika je radjena u jako maloj seriji sto joj daje i poseban eksluzivitet.Za sve ozbiljne kupce saljem fotografiju slike na e mail i stojim na raspolaganju preko e mail-a dvdslikar@gmail.com
Srdacan pozdrav
Dusan Popovic
Iako je trebalo da bude u prilogu ipak ne vidosmo tu fotografiju, tako da ništa od toga, ali je rad uramljen i “prelep”, to je valjda dovoljno. Evo čak sam ostavio i email, za slučaj da neko želi da kupi, pa da ne bude da sam samo ishejtovao spam i da nisam bio nekome od pomoći.
A sad idem da samom sebi lajkujem ovaj post u Forever Alone fazonu, pošto niko drugi neće
Pogledajte ceo članak -
Čitam pre neki dan da su ponovo popularni zelenaši koji ljudima koji inače ne bi mogli da dobiju kredit daju pozajmice, naravno posle sa kamatama od 650%. Pa onda posle toga čitam da su neki probali da uteraju na pozajmici od 30.000 evra dug od 350.000 evra. Pa onda čitam kako NBS poziva narod da se ne zeza sa takvima i da jedino banke imaju pravo da daju pozajmice i da je to jedino ispravno pred zakonom itd. A onda razmišljam, koja je tačno razlika između banke i ovih zelenaša? OK, banka možda neće doći da vam polomi noge, ali nisu daleko.
“Besplatno održavanje računa”
Sve počinje naizgled idealno – “dođite kod nas, mi smo carska banka, kod nas se pare daju na lepe oči i za džabe, jer smo mi dobri samarićani”, neki je siže onoga što dobijate na bilbordima, tv reklamama i oglasnim stranama. Međutim, stvari su naravno daleko od idealnih jer čak i prilikom otvaranja računa imate peripetije. Recimo, kažete ovako:
- A jel nešto moram da platim za mesečno održavanje?
- Neeee gospodine, mesečno održavanje je besplatno!Za mesec dana stiže izvod gde stoji da je račun zadužen za 200-300-400 dinara. Stavka – “Korišćenje računa”. Zoveš, pitaš o čemu se radi i zašto je skinuto kad je održavanje besplatno, a odgovor je “Pa da, održavanje računa je besplatno, ali se naplaćuje provizija za njegovo korišćenje”, ili “pa da, održavanje je besplatno, ovo su troškovi za transakcije”. Naravno, ne možete im ništa jer sve to stoji lepo u ugovoru. Onom što kaže jedna banka “kada potpišemo ne menjamo”. Pa naravno da ne menjaju nakon potpisivanja kad je ugovor napisan tako da set od 10 advokata ne može da dokuči gde je sve koska na koju će vas navući.
Nedozvoljeni minus i kredit za stan
Da ne ulazim u procente kamate za dozvoljeni i nedozvoljeni minus. I sama institucija “nedozvoljenog minusa” je genijalna. Pa ako nije dozvoljen, što sa velikom slašću puštate ljude da u njega upadnu i to za astronomske cifre? Možda je bolje da se zovu “Dozvoljeni minus I – šansa za izbavljenje postoji aka >dajete samo dve litre krvi<” i “Dozvoljeni minus II – Vrata pakla su otvorena”.
Ili recimo, oni krediti za stan. I sad reklama je “Na kraj sela žuta kuća ti-ti-ti, žuta kuća ta-ta-ta, fiksna kamata!” (tako nešto). I naravno uz kamate koje se vezuju za Euribor pa skaču kako stignu, čovek se polakomi i navuče, a onda vidi u ugovoru nešto kao:
“Kamata je fiksna (*)
.
.
.
(*) ne.
ili u nešto boljoj varijanti:
(*) samo ukoliko kretanje Euribora nije veće od +/- 0,1 procenat. U slučaju većeg kretanja Euribora, kamata se vezuje za Euribor.
Euribor i kreditni biro
Pa onda postoji tema toga što kad Euribor skoči, skoči i kamata. Euribor se snizi, kamata ostane ista.
Pa onda možemo da govorimo o tome da i najmanja dugovanja na tekućem kao što je recimo tih 100 dinara kad odete u “Dozvoljni minus II – vrata pakla su otvorena” (vidite kako se lako primio termin) zbog “održavanja računa” obavezno ide kao mrlja u kreditni biro, pa kad sutra uzimate kredit (ne daj Bože) imate neprijatnu diskusiju sa “kreditnim savetnikom” koji kaže nešto kao “Aha … hm … da… vidim da ste ovde u docnji bili sa otplatom u iznosu od dvadeset četiri dinara i osamdeset para”, i onda uputi onako značajan pogled ka vama. A vi ne znate dal’ da se smejete, plačete, nabijete mu hemijsku u šaku ili manijakalno počnete da se derete “siiilooovaaaanjeeeee”.
Telefonski razgovori
Pre nego što ste klijent / uzimate kredit:
“Dobar dan gospodine, izvolite, kako vam možemo pomoći? Naravno da ćemo zakazati sastanak sa kreditnim savetnikom. Dok čekate na vezi, da li možete da otvorite vrata svog doma, upravo su pred istim dve tajlanđanke za pravu thai masažu. I donose vam poklon, novi Apple MacBook, baš kao što ste želeli za Novu godinu. Ništa nemojte da kažete, znamo da je avgust, ali kod nas je Nova godina svaki dan. Ne zaboravite da posle masaže odete do Ušće Shopping centra, na infopultu je vaučer na 50.000 dinara za kupovinu u svim lokalima unutar tržnog centra.
Nakon što ste postali klijent i kasnite dva dana sa otplatom kredita:
“Dobar dan gospodine, želim da vas obavestim kako vam možemo odmoći. Naravno da ćemo vas goniti do smrti jer ste zakasnili sa otplatom. Dok slušate na koje ćemo sve načine iz vas izvući pare, da li možete da otvorite vrata svog doma, upravo su pred istim Boris i Jevgenij za pravu rusku “masažu”. I donose vam poklon, tečni sapun za pranje dok budete u ćeliji u koju ćemo vas smestiti zbog neplaćenog duga. Ništa nemojte da kažete, sve ste vi to prihvatili u ugovoru kojeg ste potpisali, što niste lepo čitali. Ne zaboravite da posle “masaže” odete do naše najbliže poslovnice i iskažete svoje žaljenje zbog docnje i poklonite se slici našeg predsednika upravnog odbora”
Zatezna kamata
Evo još jednog istinskog primera. Mislim da sam ovo već bio podelio sa vama. Kaže ugovor da se kredit mora otplaćivati 15. u mesecu. Nakon toga kreće obračun zatezne kamate sve do trenutka isplaćivanja tog dugovanja. Račun naravno uvek stiže oko 12., 13. ili 14. da ne bi drugari iz banke propustili koji dan da obračunaju ratu po većem kursu evra. Time naravno ostavljajući kriminalno malo vremena za uplatu i reakciju. Kap koja je prelila čašu je jedan račun koji je po poštanskom pečatu poslat upravo 15. a stigao tek 17., tada već sa dva dana zatezne kamate.
- Dobar dan, poslali ste račun 15. koji mora da se plati do 15. ne znam kako to mislite da je moguće uraditi, kad on stigne u najboljem slučaju sutradan.
- To nije istina gospodine, račun šaljemo uvek oko 10.
- Na koverti je pečat pošte na kojem piše 15.
- … … VI STE DUŽNI DA PLATITE RAČUN DO 15. U SUPROTNOM SE RAČUNA ZATEZNA KAMATA!
- to je sve u redu, ali kako da znam koliko da platim kad je iznos svakog meseca drugačji zbog kursa evra.
- VI MORATE DA SE O TOME INFORMIŠETE, ZOVITE BANKU, TRAŽITE DA VAM SE ŠALJE NA FAKS!
- Čak i kada bih to hteo da radim, a nisam dužan, kao fizičko lice nemam faks, kao ni ostatak normalne populacije.
- NE MOGU VAM POMOĆI, TO JE VAŠA DUŽNOST!
- OK, prijatno.
Ah da, i čuveni Erik Kantona pozvao je na bojkot banaka pre nekoliko dana, međutim, čitam danas da mu nije pošlo za rukom, tj. nije se desilo ništa spektakularno. Šteta.
Pogledajte ceo članak -
Stiže do mene pre neki dan veoma interesantan spam od strane Novinsko izdavačkog privrednog društva Benian Ekonomik. Naslov maila – “Dva stana-da, plac-ne!“. Naravno, takav naslov me je potpuno zainteresovao, krenem ja da čitam dalje. Stiže podnaslov – “Dva stana u Beogradu i plac u Dalmaciji-plac ne prodajemo (pogledajte slike)”.
Onda ide uvod:
“Poštovani prijatelji i poslovni partneri,
Posle 37 godina bavljenja isključivo izdavaštvom, u razmišljanjima sam da je došlo vreme da moje poslove prepustim mlađim (nadam se i sposobnijim) kadrovima. U tim svojim razmišljanjima sa različitom orijentacijom od dosadašnje, odlučio sam da ponudim na prodaju:
1. Stan od 106m2 u najužem centru Beograda.
2. Stan od 56m2 u Pandiskoj Skeli.
3. Građevinski plac u Dalmaciji u mestu Smilčić, na četvoromeđi između tri mora i slatokovodnog Vranjskog jezera. Ovaj plac je privatno vlasništvo (NE PRODAJE SE VIDI RAZLOGE)”.
Sada sam još zainteresovaniji … što se ne prodaje majku mu, ništa mi nije jasno. Čitam dalje. Tip sada objašnjava svaki od stanova. Kaže ovako. Između priče o sobama, pogledu i ulicama, poseduje i veoma ozbiljan deo “O poznatim stanarima”:
O poznatim stanarima:
- Žika Mitrović – režiser (sećate se filma Užička republika i dr) – stanovao ranije.
- Buda Blagojević – ugostitelj, stanuje još uvek
- Zoran Blagojević, generalni direktor Ortopedske bolnice Banjica, stanovao ranije
- Aleksandar Gajšek, urednik na TV Studio B, stanuje još uvek.Konačno, posle opisa drugog stana stiže se i od ovog placa u Dalmaciji. Kaže:
Građevinski plac u Dalmaciji sa ostacima oronule Dalmatinske kamene kuće – ne prodaje se, jer je u završnoj sudskoj fazi u Strazburu.
Vodovod sada prolazi kroz mesto, inače se koristila voda iz, u zemlji ukopanih-zidanih dve gusterne-cisterne (filtrirana-kišnica), od kojih je jedna prelivna, tako da je voda uvek čista i hladna (naravno, bakteriološki ispravna). Mesto je u Ravnim Kotarima, dakle u dalmatinskoj Vojvodini, sve je zeleno i nema kamenja. U plac se ulazi sa asvalta, a kuća ima svoj kućni broj. Mesto je srednje veličine, ima više prodavnica, mesare, pravoslavnu crkvu i dr. Zivalj u mestu je mešovit Srpsko-Hrvatski. Mesto je mirno i bez incidenata. U blizini je aerodrom Zemunik, a Novigradsko more je veoma bogato ribom. Meštani se bave vinogradarstvom, tako da imaju veoma kvalitetna vina, i to svi. Ribari, svežu ribu donose, do ispred kuće i viču naglas. A ako želite nezaboravne izlete, možete ih organizoivati na razna kornatska ostrva koja su tu, preko puta Zadra i na koja vozi mnoštvo brodica za male pare. Ta ostrva su i jedna od najlepših na svetu. Najveći je ugođaj, ako imate svoju barku.
Važna napomena: Obzirom da je kuća oštećena u “Oluji”, predmet se nalazi na Međunarodnom sudu u Strazburu (proces je u završnoj fazi), posle čega će Hrvatska biti obavezna da u najkraćem mogućem roku kuću ponovo sazida, i to novu, ili izvrsi isplatu. Sve ovo potvrđeno je od UNHCR-a. Zbog svega ovoga PLAC SE VISE NE PRODAJE !
Pa se ja sve vreme mislim, što ga oglašavate ako ga ne prodajete? I naravno, ako je neko razumeo tačno kako je ova kuća dobijala vodu, neka javi.
Pogledajte ceo članak -
Evo, na konto moje priče od pre nekoliko dana, najnoviji i najkonkretniji primer. Od pre nekoliko dana (možda nedelju i nešto jače), više se ne može skrenuti levo iz Beogradske u Ilije Garašanina. I to iz oba smera – ne možete levo ni ako idete od Slavije pa skrećete ka centru grada, ili ako iz Starine Novaka (nastavak Beogradske) skrećete levo iz pravca Cvijićeve na primer, u Ilije Garašanina ka TMF-u. Ja sam na primer vrlo često skretao iz Beogradske u I.Garašanina i pičio tamo ka Svetogorskoj. Planirah to da uradim i pre nekoliko dana, kad pogledam, prilično amaterski “zamalana” strelica horizontalne signalizacije, ali stoji i vertikalna u vidu znaka na banderi, može samo pravo i desno. Pomislih, “otkud ovo”, ali šta sad, nastavih pravo pa tamo levo u 27. marta. Razmislim, i bi mi jasno – zaista se dešavalo da se tu stvori kolona kada neko skreće levo i da se blokira saobraćaj.
Međutim, gde je kvaka – u pandurima. Lepo su se oni tako smestili kod onih silnih kafića u Ilije Garašanina, prekoputa one fontane što ne radi od kad sam se ja rodio, a možda i duže, i vrebaju one koji su tu godinama išli levo, sada nisu videli novi znak i ogrešili su se o pravila saobraćaja. Ne znam jel su sad ti koji skreću levo upravo ti veliki prekršioci zakona koje treba kažnjavati jer ugrožavaju saobraćaj i ljudske živote? Let’s face it, osim toga što blokiraju saobraćaj, što se možda u jaaaaako rastegnutom okruženju može smatrati kao prekršaj koji ugrožava živote, ti ljudi ništa nisu uradili loše, da ne govorimo što je to skretanje do pre nedelju dana bilo potpuno legitimno. Sada, ne znam da li to predstavlja tu “pojačanu saobraćajnu kontrolu” koja treba da dovede do smanjenja saobraćajnih udesa, ili nešto drugo? I što ta gospoda koja su tu “zabola” nisu lepo otišli negde na Ibarsku ili da regulišu saobraćaj gde je neophodno? Siguran sam da kada bismo analizirali koliko su kazni naplatili u toku dana, jedva 15% bi bilo zapravo za to nepropisno skretanje levo, a najveći broj bi odlazio na ne vezivanje pojasa ili prljavu tablicu.
Pogledajte ceo članak -
Nije mi jasno zbog čega se i dalje trtimo kako ćemo novim zakonima i pravilnicima uspeti da nešto promenimo po pitanju saobraćaja, ako oni koji kontrolišu isti, obavljaju kontrole na mestima gde im je zgodno ili gde će lako uhvatiti nekoga u prekršaju kako bi mu uzeli keš? Svako ko se nešto više vozi kolima otprilike zna gde se mogu naći policijske patrole koje motre na prekoračenje brzine, vožnju žutom trakom i slično. I onda recimo, saobraćajci stoje tamo kod Vera u Denkovoj bašti (posle ATŠ škole) i hvataju one koji voze žutom trakom, i naravno to rade zato što je to ona žuta traka sa “ograničenim trajanjem” tj. ne smete tuda da vozite od 14 do 18h recimo. I onda se oni u 17:30h nacrtaju i pokupe par nesrećnika koji tuda idu. Pa onda, kada idete novim obrenovačkim putem, zbog toga što je to put u naseljenom mestu, iako okolo nema ničega dokle pogled seže, ograničenje je 80 kilometara na sat. Naravno, panduri stanu tamo na parking i hvataju sve koji voze preko te brzine, i uzmu pokoji dinar. A da ne govorimo da sam lično video kada “obična” vozila koja piče preko 100 nisu zaustavili. I sad, umesto da se zabodu negde gde zaista znači da budu tu jer postoji opasnost za sve učesnike u saobraćaju, njima je baš kritična tačka ravan put bez pešaka bilo gde na vidiku.
Ili, ne moraju da budu negde gde je baš opasno (mada bi trebalo) ali ajde da budu na mestima gde nesavesni vozači svojim ponašanjem blokiraju saobraćaj ili ga usporavaju. Kao kada u nekoj od prometnih ulica hoće da skrenu levo tamo gde ne smeju. Na takvim mestima mislim da nikada nisam video policiju. Neke lokacije poput Bulevara JNA kad skreću u recimo Ohridsku ali iz pravca Slavije, pa recimo levo u Majke Jevrosime iz Kneza Miloša iz pravca glavne pošte i tako. Ali zato važno da stoje na početku Cvijićeve kad se skreće iz Vanizelosove (valjda se sad tako zove) gde ljudi i iz leve trake skreću desno, na jednom prilično nebitnom mestu. Jednostavno – stoje tamo gde mogu da na’vataju vozače koji ni sami ne znaju šta smeju a šta ne zbog konfuzno projektovanog saobraćaja i pravila na tom delu.
OK, znam, otkrio sam toplu vodu, ali prosto čemu onda obavezne prve pomoći, lanci i koješta drugo, kao i novi pravilnici, zabrana razgovora mobilnim pešaku koji prelazi pešački i slične bravure.
Pogledajte ceo članak
beep.rs - Raiffeisen strikes again!
in Vesti
Posted
Sećate se sigurno mog posta o Raiffeisen banci koja hoće da me utuži zbog nešto više od tri dinara? E pa saga se nastavlja. Stiže meni isto pismo kao i prošlog puta, doduše, sada sam nešto više u dugu, ne poričem! Da li je iznos za utuženje, procenite sami.
Poštovani,
Uvidom u stanje po Vašem tekućem računu br. xxxxxxx, ustanovljeno je da je isti na dan xx.xx.2010. u nedozvoljenom prekoračenju u iznosu od DIN 320.16. Broj čekova izdatih po Vašem tekućem računu, koji do slanja ove opomene nisu prispeli na naplatu u Banku iznosi 0. Ovim Vas pozivamo da svoje dugovanje prema Banci izmirite najkasnije u roku od 3 (tri) dana od dana prijema ove opomene i to
(…)
Ukoliko ne postupite u skladu sa navedenim, u ostavljenom roku, Banka će biti prinuđena da preduzme sve zakonom predviđene mere u cilju prinudne naplate svog dospelog potraživanja sudskim putem i u izvršnom postupku, popisom, procenom i prodajom stvari u Vašem vlasništvu, zaštiti svoj interes i naplatiti predmetni dug sa kamatom.
Za sve dodatne informacije možete se obratiti na navedeni kontakt telefon.
S poštovanjem,
Raiffeisen banka a.d.
Ono što je važno za priču jeste da ja kao i onomad, i sada u Raiffeisenu imam DVA računa, dinarski i devizni. Na ebankingu lako mogu da manipulišem između jednog i drugog, međutim, po priči ljudi iz banke, ne postoji direktna povezanost ova dva računa u smislu automatske nadoknade sa deviznog u slučaju da je dinarski u minusu. Zbog čega, ne znam, pošto postoji automatsko konvertovanje dinara u evre i obrnuto, na mesečnom nivou, za iznose koje sami definišete.
Ja dva računa imam zbog korišćenja Visa Virtuon kartice za plaćanje na internetu. To znači da na deviznom računu ne držim velike iznose, zbog potencijalnih prevara, ali se tu nađe kojih desetak, dvadeset, pa i pedeset evra. Znači, mnogo više nego što je dug prema Rajfajzenu. Stoga, kada ne bih imao preča posla, možda bih i rekao “ok, tužite me”, da vidim kako bi na sudu prošla ta činjenica da dok imam dug od 300 dinara, paralelno sa tim u istoj banci pod istim imenom imam i 50 evra na deviznom računu kojeg banka može u svakom trenutku da blokira, nadoknadi taj minus i šta god.
No, ne budem ja lenj, krenem put banke da uplatim pomenuti iznos. Dođem do vrata, zatovrena, ne može se ući. Unutra obezbeđenje i radnici. Pogledam na sat, 16:50h. Pogledam na vrata – radno vreme do 17h. Probam ponovo da uđem, ništa, pogledam ka obezveđenju, on mi pokazuje rukom kako više ne rade. Setim se odmah posta dobrog drugara Viće sa foruma (kojeg sad ne mogu naći da vam linkujem) koji je bio u sličnoj situaciji i koji je odmah pozvao Raiffeisen call centar da se žali, pa su oni pozvali banku a onda su mu otvorili uz neki glupi izgovor tipa “Što niste kucali?” ili “Što niste ušli mi mo vam otvorili!!!”. Međutim, nekako mi se to nije radilo i odlučio sam da iskuliram tu priču, pa odem u banku jednostavno, sutradan.
Kad ne lezi vraže, sedim tako na pićencentu sa drugarom Necom, i oko pola osam uveče (!) zvoni meni telefon.
- Poštovanje, ovde Petar iz Rajfazen banke
- Ništa manje Petre.
- Znate, uvidom u vašu karticu, vi dugujete 320.16 dinara, pa me zanima kada ćete to platiti?
- E baš vidiš fino što ste se javili, ja sam baš danas išao do Raiffeisen banke i u 16:50h nisu hteli da me puste unutra iako rade do 17h.
- Hehe, eto vidite, dešava se, u gužvi su kolege…
- … tako da sam ja bio rad da platim, međutim vi mi niste dali. A i da pomenem da imam i devizni račun na kojem ima više nego dovoljno novca da se pomiri taj mali dug…
- Ali znate, mi ne možemo da povlačimo sa vašeg deviznog računa automatski. Najbolje je da uvek uplatite tako, oko 1000 dinara, i onda vam to stoji i “krcka se”.
- Znam, to i radim, ali i dalje ne znam što pravite dramu oko 300 dinara kada u isto vreme postoji moj novac na vašem računu kojim lako možete podmiriti minus.
- Znači da računamo da ćete sutra doći da uplatite?
- Da, računajte.
- Hvala prijatno!
I posle banke nisu užasne!
Pogledajte ceo članak