radio sam danas nekih 11 sati. Od enterijera stana Nikole Djuricka do grafickog identiteta jedne cementare iz Rumunije. A za sutra sam takodje morao da spremim idejni projekat par soba jednog hotela na Jahorini.
I tako mrtav umoran dolazim na Zelenjak. Sav srecan odmah mi dolazi 706, izborim se da sednem i u roku od 15 sekundi padnem u san. Obichno sam u ovakvim situacijama suvishe umoran i da sanjam, ali veceras to nije bio slucaj...
Kao po obicaju, scena je bila neka kilometarska plaza od belog koralnog peska koju zapljuskuje tirkizno plavo more. Plaza je toliko duga da deluje kao traka izmedju neba i mora, samo povremeno prekinuta kojom zaostalom skoljkom, zvezdom ili tragovima kretanja koje morske kornjache. Ja bos, more toplo i svez vetar koji mirishe na lavandu i cemprese. U jednoj ruci kohiba tompus a u drugoj ogroman grozd crnog grozdja, koji ma koliko ja jedem, ostaje podjednako velik i sladak.... I tako ja setam i setam, purnjam, jedem grozdje.Ma milina, raj na zemlji....
I onda se probudim u mrklom mraku na ulazu u Bataju.