Jump to content

Spu [RuR]

01102000
 View Profile  See their activity

  • Posts

    2,665

  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    12

 Content Type 

Posts posted by Spu [RuR]

  14. Prodajem auto Honda Jazz (2005) 1.2l

    in Mali oglasi

    Posted · Edited by spu

    Prodajem auto, u BGu sam izmedju 1. i 4. aprila, i tad bi ga prodao, ako ne, vraćam se njim u Nemačku. Kontakt PM.

     

    Marka: Honda

    Model: Jazz (GD5)

    Motor: 1.246 cm3 (L12A) - benzin (95)

    Prva registracija: 2005

    Registrovan do: 06. septembar 2015.

    Predjena kilometraža: 135.000 km

    Veličina točka: 175/65 R14

    Menjač: ručni (5 brzina)

    Volan: Leva strana

     

     

    Potrošnja (letnja):

     

    Grad: 6,5 l/100km
    Kombinovano: 6,0 l/100 km
    Autoput (130kmh): 6,0 l/100km
    Autoput (110kmh): 5,5 l/100km

    Zimska potrošnja - dodati na cifru +0,3 l/km

     

    Oprema: Airbag za vozača, Airbag za suvozača, Centralno zaključavanje, Metalik boja, Servo volan, Daljinsko zaključavanje, Električni podizači, Električni retrovizori, Grejači retrovizora, Radio/Kasetofon, Radio CD, OZ Racing alu felne

    U mom posedu je od 98k km (Septembar 2013.), ulje i filteri menjani na svakih 10k km. Korišćeno ulje 5W-40, 3,7 litara staje u motor i potroši još 1l do sledećeg malog servisa - predjenih 10.000 km. Prednje pakne i diskovi novi (zamenjeni u avgustu 2014.), zadnji u dobrom stanju, diskovi potrošeni milimetar - dva, znaci preko 50% veka sigurno. Generalno u super stanju.

    Od značanijih mana, ima jednu sitnu ogrebotinu (donji deo levih zadnjih vrata), udubljen je malo na limu gepeka (iznad slova JAZZ - kažu da je to namerno da bi smanjili cenu, ispravljivo onom vakum izvlacilicom, tipa 10-20 Eur opravka, al' nema potrebe pošto se ni ne vidi nešto, a i nije prsla farba) i cuknuo sam kolegu na poslu u nazad na parkingu pa je branik zadnji malo naprso. Sve to se možda vidi na slikama, ako se čovek dobro zagleda Uglavnom sitne neke deformacije, ništa ozbiljno.

    Prodajem je sa letnjim i zimskim gumama koje su pod garancijom.

     

    Letnje: Matador Stella 2 MP 16 82, garancija do aprila 2016.

    Zimske: NOKIAN WRD3 M+S 82T, garancija do novembra 2015.

     

    Razlog prodaje: Preselio sam se u Nemacku za stalno, i imam prava da je vozim godinu dana, onda moram da je registrujem ovde, a to mi je malo naporno.

     

    Cena: 3.990 EUR

     

    Slike iz Decembra 2014. (130k km)

     

    http://imgur.com/a/Mqvze

  16. bezanje iz srbije

    in Rastibudjilizovane klejbezable

    Posted

    Hvala opet drugarici

    @Tofgz - srećno sa Engleskom! I ovde su hrana krš manje više, najpopularnija picerija ima smešne pice. Ne može da prismrdi uličnoj pici u BGu

    @Ivan_ - Ne znam šta je. Deluje kao da ljudi koji vode zemlju nisu prepohlepni. Svi rade usporeno a sve funkcioniše. Mada je to možda i zato što je malo mesto.

    @nickwood - lawl za blog :)

    • Popular Post
    • Popular Post

    bezanje iz srbije

    in Rastibudjilizovane klejbezable

    Posted · Edited by spu

    Pozdrav drugarići!

    Evo da se javim šest meseci kasnije pošto ste me ispratili ko da mi je rođendan :D

    Pa da krenem hronološki.

    Put je bio do jaja zanimljiv ali naporan. 1500 km za 13h (+3h spavanja, auto Honda Jazz 1.2l 2005 koju hoću prodam u BGu inače, u aprilu, ako je neko zainteresovan). Išao sam Mađarska - Austrija - Zapadna Nemačka, i svaki od ovih prelaza je bio sve bolji i bolji put i sve zanimljivije okruženje. Autoputem se ne vidi puno, doduše, ali recimo da su mi vetrenjače i Homer Simpson nuklearne termo elektrane ostavile dosta dobar utisak :)

    Stigao po mraku u selo gde živi ortak, koje je blizu posla, i odma krenulo čuđenje. Sve je naopako, sve je sređeno, gotivno, selo malo i magično. Kuće su šarene, imaju stari izgled, ali na krovovima su solarni paneli, i autobuska stanica ima feed timer za buseve recimo. Prespavao ustao ujutro i zapalio da sređujem papirologiju. Prvi dan najgori, svaki sledeći sve bolji i bolji. Ostavio sam iza sebe svašta nešto i odlučio se za ozbiljnu promenu okruženja, daleko od neke udobne zone, što je uzbudljivo, ali opet: stabilan posao sa super platom (1k eur za srpske uslove je kul), tek sređen stan, minus na računu. Povrh svega toga grižu savesti da sam ostavio kevu, daleko da joj pomognem, devojku da se ne vidimo par meseci, sve ortake i bleju koja ide uz to i prehladu od puta. Upoznajem ljude i završavam papire, ali ne mogu da se otrgnem utisku da je sve naopako, znakovi su druge boje, kuće izgledaju drugačije, ništa nije slično onome na šta sam navikao. Čak je jebena ručka tuša u tuš kabini kod ortaka naopaka. Svaki put kad se tuširam gledam u nju i smejem se koliko je čudna, jer menja boje od plavog do crvenog u zavisnosti od toga koja je temp. vode. Koji kurac ono :) Na ulici i poslu manje više svi pričaju nemački, a kad naletim na nekog ko priča engleski mucam i zastajkujem jer nisam pričao engleski par godina. Ortak je malo opisan od osećaja i organizacije, tu je već deset dana i još nije sredio net. To mi je dodatno loš trip. Bar da imam net mogao bi pošteno da se iskuliram. Svakim danom me sve više pušta loš trip, net overavam u kaficu gde sednem na vopi (koje je vrhunsko) i savkim danom sve više gotivim okruženje i ljude.

    Prelomna tačka mi je bila prve subote, kad sam seo na bajs i odlučio da napravim krug. Priroda je jebeno do jaja. Podseća na Šumadiju, tu Ripanj - Ralja - Babe, samo što je put ko staklo, i što vozači poštuju bicikliste ko carevi. Nekad mi je neprijatno koliko daleko odu u drugu traku da bi me obišli - navikao sam na ćuške retrovizora. Našao ekipu sa posla koja cepa bajseve isto i to mi je bio ventil za svaku malu krizu koju imam. Nekad mi baš lepo legne izolacija kad krenem u šetnju kroz šumu i nagledam se bambija i zečeva, lisica i divljih mačaka, a nekad mi fali da izađem na klupicu ispred zgrade, popijem pivo i spurnjam džok sa ekipom. 

    Dva meseca kasnije sam našao gajbu, devojka došla da vidimo dal` joj odgovara ta priča. Gajba je kul, mada sam morao da je opremim jer se ovde stanovi iznajmljuju nenamešteni (čak i bez kuhinjskih elemenata), a devojka je u fazonu da hoće da se vrati ovde i da živimo skupa, što je skroz kul. Sa posla me zajebavaju da me baš voli kad hoće da se vrati, pošto je ovaj gradić od 7k stanovnika najgori u Novembru i Decembru, baš kad je ona bila, a svi ostalim mesecima je lep. 

    Ima srba naravno, ima kafana, ima svega, sve je mini, svi se znaju, oni koji su nemci su obavezno rodno povezani sa nekom granom porodičnog drveta. I svi su do jaja fini. Verovatno zbog činjenica što šalterka koja radi u pošti, neće da se drka jer će doći kasnije kod tebe na kasu u marketu. Jugosi se žale na to kako se kafane zatvaraju u 23h i kako nema cirkanja do kasno u noć, kao i na zabranjeno pušenje unutar zatvorenog prostora. A meni sve to odgovara :) Ležem u 22h, ustajem u 6h, odradim šta imam i imam ceo dan za sebe posle. Ruku na srce, trenutno mislim da će mi dosaditi za tipa 2-3 godine, taman dok dobijem neku povišicu i onda zapalim za neki veći grad ... ili u kuću u šumi. Nešto od ta dva :)

    Posao je priča za sebe. Ja sam mislio da se nemci odvaljuju od posla i da su zato top što se tiče mašinstva. A ono ustvari obrnuto, takvi blejači, takva opuštena atmosfera u firmi, da sam mislio da se firma raspada i da ćemo svi da ostanemo zbog posla koliko niko ne radi. Posle nekog vremena skontam da je tako bolje, svako ima vremena za svoje zadatke, da lepo razmisli o svemu, sve je lepo organizovano i smileno i sve polako ali sigurno napreduje. Stres ne postoji, Ne znam da li je to samo moja firma, ili zapadna nemačka, ali svejedno me je baš ukenjalo. Non stop imam lol situacije gde ne mogu da se suzdržim da ne puknem od smeha, jer imam PSTD odprilike. Primera radi, pre mesec dana me je šef pozvao na razgovor da popričamo o probnom periodu koji mi je šest meseci inače.

    Rekao mi je da je to u mom slučaju samo probni period za firmu, tj. da li se meni sviđa firma, pošto su super zadovoljni nama dvojicom. Tu sam već malo izlolovao. Jer kroz tih pet meseci mislim da propuštam nešto do jaja bitno i ne verujem koliko je lagano na poslu. Mislim teški su zadaci da se ne lažemo. Za početak smo bačeni u vatru tako što su nam dali da baratamo geometrijom kanala turbinskog dela turbočardžera, ali za razliku od srpskih firmi, rok ne postoji. Iako je projekat koji kasni debelo. Dobiješ zadatak i menadžer ti kaže: "Prijatelju ti to pravi, pa kad si zadovoljan kako izgleda, javi da pogledamo. To što projekat kasni to je moja greška kao menadžera, ti nemaš veze sa tim." Kasnije kroz priču, pohvali nas šef kako smo se super uklopili, što stvarno nije bilo teško koliko su svi fini i gotivni, i kaže: "Alek, sad si primljen za stalno, možeš da se opustiš. Ali moram da te upozorim, ako se previše opustiš i ne radiš ništa, biće ti MANJE POVEĆANJE plate sledeće godine". I ja puknem i krenem da se smejem ... Posle sam mu objasnio kako izgleda tehnički zahtev u polu-vojnoj firmi u Srbiji: "Da je motor spreman za test sledeće nedelje, inače si MRTAV ČOVEK!" :)))) A pritom svi znamo da je to nerealan zahtev, i ne mogu da ocenim da li je to kao neka motivacija ili je čovek stvarno prso i ozbiljno preti jer je u problemu :) 

    Tako da za šest meseci, jedini povišen glas koji sam čuo je kad neko u kancu prsne od smeha jer je naleteo na neki smešan klip na Youtube-tu.

    Uhodao sam se lepo, automobilska industrija je mnogo drugačija od vazduhoplovne, ali nije ništa lakše. Iako su prostiji delovi, ideja je da su što jeftiniji, robusniji i fukcionalniji. Što zna da bude dobar izazov. Brzi smo i snalažljivi za njihove standarde, i najveći problem nam je trenutno što imamo previše slobodnog vremena na poslu, što će se nadam promeniti u narednih nekoliko meseci, zajedno sa platom. Navikli smo na brz tempo i odgovornost. A ovde smo lišeni obe stvari. 

    Tako da sve u svemu je kul. Nije toliko skupa Nemačka, namirnice su čak jeftinije, ali sam za 6 meseci uspeo odplatim sve dugove iz Srbije, sredim gajbu ovde, i izigravam lokalnog turistu, sa jednom većom posetom Parizu.

    Nemački sam propričao osnovno ono, psovke, šta ima, koliko je pivo i to. Prošlo i buduće vreme još ne znam, ali razumem dosta baš.

    Eto toliko, ako nisam udavio, imam osećaj kao da me je baš ukenjalo. Imam želju da se vrnem, al ono, ne znam kad tačno. Volim BG i moje ljude tamo, to mi nedostaje, ali ne dovoljno. Za sad vaga ide ka ovom odmoru od posla na kom imam 5 nedelja odmora od odmora i svašta nešto da probam i vidim u krugu od 300km. Blizu je BG, nisu preskupe karte, tako da mogu da se vrnem kad god mi je prpa. A od posla tamo, prekovremenog i radnih subota ionako nisam nikog viđao od ekipu po mesec dana.


    TL;DR Život u Rajnaland-falcu sve bolji danom u dan, ne planiram uskoro se vraćam.


    E taj rad, bio sam kul i najavio ovde u firmi dosta ranije pre legalnog otkaznog roka, i ostacu u ok odnosima nadam se. U slucaju da se ne snadjem tamo, ili da mi se ne svidi, uvek mogu ovde da se vratim ...

     

    Samo da se nadovežem na ovo, ovo mi je bio opasan zajeb. Bio sam prijavljen na manju kintu - jedno 30% prave plate. Šef me je zajebao za poslednju platu i rekao mi da ostanem i pomognem dok ne dobijem vizu koliko mogu, da će mi sve platiti. Dobio sam samo "beli deo" plate :) i kintu na koju sam računao nisam video

    Ne samo da se ne bi vratio zbog toga, nego ću pre da odem da živim u nekom selu i gajim maline ili nešto nego da se vratim i radim kao inžinjer u toj firmi i završim sa srčkom u 40-toj. Razmazili su me ovde!

    • Upvote (+1) 78
×
×
  • Create New...