The Chant review

[SolidChief]

Za ljubitelje horor žanra, The Chant dolazi poprilično ispod radara. U pitanju je akcioni horor iz trećeg lica, koji vas stavlja u ulogu Džes, koju muči nesrećna smrt svoje sestre, te je njeni prijatelji zovu na duhovno putovanje na izolovano ostrvo, gde bi lokalni „duhovni prosvetitelj“ Tajler trebao da im pomogne sa njihovim unutrašnjim nemirima. Ostrvo samo izgleda dovoljno sumnjivo na samom početku, sa par natakarenih šatora, gde Tajler se prethodno nije potrudio da očisti razrušene zgrade pune kostura i sličnih jeza. I naravno, Tajler, bradati hipik vama i društvu sipa neke pečurkice u piće i kači vam kristal oko vrata. Uz pojanje, otvarate portal za tzv. The Gloom, dok svaki kristal poprima boju simboličnu onim emocijama koje muče svakog od likova. Tako Kim npr. ima izlive besa, pa je njen kristal crven, i onda ulaskom u Gloom, Džes mora sve da ih pronađe, prolazeći očigledno kroz jezive konstrukcije sopstvenog uma i njenih internih horora. Priča je poprilično mršava, s obzirom da je predvidljiva, a ne odiše nekim jezivim osećajem, niti će uneti iole dovoljno straha u vas. Pisanje ima problem sa detaljisanjem likova i preteranom ekspozicijom neposredno pre nego što postanu relevantni, i to je rekurentno za svakog lika, dok ceo tok narativa ima neki predvidljivi karakter u smislu da možete pretpostaviti kuda celokupna priča vodi.

The Chant je veoma atmosferičan, i vizuelno ume izgledati jako dobro za indie naslov, mada je dizajn protivnika (iako donekle dobar u pojedinim slučajevima) nedovoljno „slobodan“ u smislu da previše podsećaju na nešto već viđeno, što je šteta s obzirom da bi trebali da budu konstrukti ljudskog uma i negativnih emocija kao uzroka. Borba je čist prosek, jednostavno vam ostavlja taj „meh“ osećaj, gde su određeni protivnici previše sunđerasti, upijaju previše štete koju im nanosite, dok je igra sama po sebi prelaka i ne zahteva nikakvu strategiju od vas. Pored tri repetitivna oružja koja možete koristiti, imate i zamke i stvari koje možete bacati na neprijatelje. Sve se svodi na povremeno izbegavanje jakih napada, i onda besomučno udaranje dok monstrum ne rikne. Takođe, kamera ume veoma da iritira s obzirom da se uvek orijentiše na najbližeg protivnika, pa pri borbama sa više čudovišta ćete imati problem da se orijentišete kako vama odgovara. Igra nema previše boss protivnika, mada njihov dizajn ovde moram pohvaliti jer se dosta razlikuju i imaju zanimljive poteze koji koriste vaše okruženje tokom borbi, makar svih osim poslednjeg koji je još jedan sunđer za vaša oružja.

Muzika i generalno dizajn zvuka nije mogao da se pohvali nekim numerama i originalnim i udarnim efektima. Kod zvučne podloge je njen problem što previše pokušava da bude nešto slično muzici iz Silent Hill igara, samo na jako loš način, uz čudne vibracione zvučne efekte koji zvuče kao kada vam vibrira telefon. Svakako, sve numere su veoma zaboravne, što i komplementira generalno zaboravnu prirodu igre u njenoj celokupnoj audio-vizuelnoj prezentaciji. Jedini izuzetak jesu neobično dobre animacije, opšti visoki kvalitet tekstura i poluotvorena struktura omanjeg ostrva na kojem ste. S obzirom da je ovo indie igra, facijalne animacije i glasovna gluma su jedina svetla tačka narativnog aspekta i zaboravnih likova koje The Chant stavlja pred vas, gde je kvalitet ovih aspekata na nivou nekih veoma visokobudžetnih igara.

The Chant je generalno pružio sasvim solidan performans, mada na PS5 su se dešavali solidni padovi u slikama po sekundi kasnije u igri, prilikom ulaska u Gloom svet. Što se tiče bagova, oni postoje kao i svuda, međutim ništa što će vam preterano narušiti iskustvo, pa generalno većih tehničkih problema, dok performans deluje potpuno popravljiv sa par zakrpa. Na kraju, The Chant ostavlja dosta bled utisak, čak i sa dobrom glasovnom glumom, zabavnim boss protivnicima i solidnom grafikom, jer mu se pridružuju površni likovi i priča i veoma veoma mediokritetan gejmplej u kombinaciji sa jako slabom muzikom. S obzirom da ova igra traje oko 5 sati, njena cena je apsurdna, ali mogu zamisliti da će se dopasti ljubiteljima horora, s obzirom da radi neke stvari malo drugačije, pa ne bi bilo loše ugrabiti je na nekom popustu u budućnosti ako spadate u ovu ciljnu publiku.

Autor: Nikola Aksentijević

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post The Chant review appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu