Murder Mystery Machine review

[SolidChief]

Ovaj tekst se originalno pojavio u oktobarskom 152. broju časopisa Play! Zine, kojeg možete pročitati besplatno na ovom linku.

Policijske proceduralne serije su pretežno zabavne zato što ih režiseri čine zabavnim, bilo to koristeći dramu, specijalne efekte ili totalno čudne likove. Svim gledaocima je zanimljivo da uporedo pokušaju da povežu tačke i pogode ko je krivac, osima ako ne gledate Kolumba i povezujete rešenje sa ostatkom tragova zajedno sa njim. E to je referenca koju će mali broj ljudi povezati. U svakom slučaju, Blazin Griffin razvojni tim je pokušao baš taj osecaj da prebaci u formu video igre. Sve od istraživanja mesta zločina, preko ispitivanja svedoka i mogućih počinioca zločina sa pravim pitanjima, pa sve do ogromne virtuelne table gde ćete povezivati tačke i tragove sa crvenom linijom. Ako ste ko ja, to će vam izgledati kao onaj meme o poludelom teoretičaru zavera.

Pomalo je smešno koliko je početak priče kliše. Cassandra Clarke, kao tek novopečeni regrut sa najvećim ocenama u generaciji (naravno), dolazi u DCA odred za rešavanje zločina i postaje partner veteranu Nate Hustonu. Nate je onaj tip veterana koji mrzi novajlije i voli da radi sam, onaj koga je vreme izgrizlo i stavilo izmorenog, iako izgleda kao da ima siti broj godina kao i Cassandra. Sam ostatak priče pokušava da bude veoma tipičan buddy cop sa novim naivnim i starim iskusnim pajkanom, ali njihova obostrana interakcija je veoma loše odrađena. Na to možemo dodati da je prvi slučaj ubistvo veoma važnog i moćnog političara, a da je rešenje možda i previše očigledno. Malo sam odužio sa uvodom, znam.

Sam gejmplej nije preterano spektakularan niti nudi mnogo akcionih segmenata. Kako budete napredovali kroz scene i slučajeve videćete da će se većinom svoditi na svega nekoliko akcija i puno pogađanja. Naime, kada vas igra ubaci u scenu iliti prostoriju, na vama je da je prođete i kliknete na sve moguće lokacije koje vam igra obeleži i popričate sa svedocima ili osumnjičenim. Onda prelazite na drugi najveći deo igre – povezivanje raznih tragova i informacija ne bi li izvukli neki zaključak ili još mogućih pitanja za NPC likove. Ako jurite da otključate dalja pitanja, trik je da možete povezati sve tragove bez nekih negativnih posledica. Jedino što ćete morati da povežete nekoliko očiglednih informacija kako bi sve na kraju imalo iole smisla pri iznošenju zaključka. Pošto budete sigurni kako se i šta desilo na mestu zločina, preostaje vam samo da odgovorite na pitanja: Ko? Šta? Zašto?

Najveća čudnovatost igre je da je jedan slučaj podeljen na više manjih nivoa i da ćete na svakom od njih imati posebne manje zadatke i lokacije. Tako ćete otkrivati nove tragove i onda ih ponovo povezivati. Nijedan predmet nećete moći ručno da ispitate, ali ćete dobiti informacije u organizatoru vezane sa njih. Tako da ćete zapravo veći deo igre provesti gledajući vaš organizator iliti zid sa svim tragovima i povezivati ih. No nećete morati previše da se brinete ako samo jurite da kompletirate nivo. Sa svim otkrivenim pitanjima i tragovima možete koristiti hint opciju koja će vam povezati određene tačke. Ovo će naravno uticati na vaš konačni rezultat i ocenu na kraju nivoa, ali bar ćete imati bolji pogled na širu sliku. Ocena ipak jedva da ima ikakvog uticaja.

Ceo svet i sama igra je prikazana u izometrijskom pogledu, kao igre tipa Diablo, što donosi veoma zanimljivu perspektivu svakom od mesta zločina, kao da gledate u dioramu. Iako je ugao kamere zanimljiv, samo grafički prikaz je bolno prost.

Intro muzika je zapravo zabavna i pomalo podseća na serije iz ovog žanra, ali to je praktično sve što ćete čuti od igre osim sasvim prosečne pozadinske muzike. Mislim da bi likovima, koji su jedva tolerantni, glasovna gluma mnogo pomogla da propisno prenesu i prikažu njihova mišljenja i komentare, tako bi možda i bili zabavni dok ih slušate.

Tehničkih mana i nema i igra sasvim fino operiše i na starijim mašinama. Najveće mane se vrte oko veoma lošeg sistema ocenjivanja koliko ste dobro odradili koji nivo, kao i dizajna nekih veoma prostih opcija kod ovakvog tipa igara. Recimo nijedan trag ili objekat u igri nećete moći da lepo vizuelno ispitate, nego ćete dobiti informacije koje vaš lik misli da su bitne i zabeležiti ih u vašem organizatoru tragova. Da ne pričamo kako ćete morati da se borite sa logikom koja samo razvojnom timu ima smisla.

Svaki slučaj ili epizoda će vam davati utisak kao da ste u jednoj od onih kriminalističkih serija, ali ćete ipak imati osećaj da nešto fali ili da je nešto bar moglo biti bolje odrađeno. Ako tražite igru u kojoj samo želite da testirate svoje sposobnosti dedukcije i rešavanja slučajeva, onda će vam Murder Mystery Machine možda i biti zanimljiv. Ali ako tražite bilo kakvu akciju ili zabavu, to ovde nećete pronaći, osim možda par duhovitih igra reči ili koji interesantan komentar jednog od likova.

Autor: Stefan Mitov Radojičić

Igru ustupio Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Murder Mystery Machine review appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu