REVIEW: Greedfall

[SolidChief]

Ovaj tekst je originalno izašao u 130. oktobarskom broju časopisa Play!Zine, koji možete besplatno preuzeti na ovom linku.

Gothic, Bound by Flame i Technomancer su samo neki od kultnih i ne-baš-toliko kultnih naslova sa kojima se ova nova kreacija studija Spiders može porediti. Iako su neke od ovih igara ostale zasenjene u prošlosti nekim većim RPG igrama, Spiders ipak nikako nije uspevao da napravi igru koja bi pružala neki fluidan i elegantan gejmplej, pa kada je GreedFall bio najavljen, nije prouzrokovao veliku famu kakva bi se očekivala od igre nekog drugog studija. Ipak, studio je to ignorisao i ambiciozno izbacio svoj novi projekat na videlo, pa ostaje samo da se vidi da li je Spiders konačno uspeo da nauči nešto od prethodnih grešaka, ispegla dizajn svojih igara, gejmpleja i ponajviše – malo popravi veoma bagovit karakter koji je obeležio prethodne igre ovog studija.

GreedFall prvenstveno ima veoma neatraktivno ime neke mobilne igre, ali ne dajte da vas to zavara, jer je pred vama punokrvni AA akcioni RPG, smešten u veoma zanimljiv hibridni svet, nešto slično osećaju koji je Technomancer odavao pre tri godine. Počevši od same premise, vi ste De Sarde, pretenciozni/zna viši plemić, pred kojim je veoma intrigantan zadatak putovanja na novootkriveni kontinent, sa svojim rođakom Konstantinom, koji treba da igra ulogu guvernera i ambasadora vaše trgovačke frakcije/republike, zvane Trgovačka Kongregacija. Kako budete krenuli na svoju pustolovinu ka novoj koloniji vaše republike, na ostrvu Tir Fradi, igra vas ubrzo i uvodi u glavni motiv vašeg putovanja tamo, a to je potraga za lekom za bolest zvanu malikor (čitaj – kuga), od koje masa ljudi na starom kontinentu oboljeva bez ikakve nade za spas.

Na početku ćete odmah imati opciju biranja izgleda glavnog lika, iako kreator ne pruža preterano veliki broj opcija za kreaciju vašeg idealnog karaktera. Već na samom početku, u uvodnoj zoni, tj. gradiću Sereni, otkrićete glavni i možda najbolji adut koji poseduje GreedFall, a to je vrhunski dizajn kvestova i uspešno uvođenje makar nekoliko različitih puteva i moralnog sivila potrebnog za njihovo rešavanje. Ne očekujte crno-bele izbore bačene pred noge, s obzirom da ćete se naći u veoma nezavidnoj ulozi izaslanika velike frakcije, koji mora da vodi računa o tome kako će njegovi izbori uticati na odnose sa drugim entitetima i silama. Nekad neki od tih izbora nisu najmoralnije bazirani, i veoma često imaju i nepredvidljive posledice, a sam dizajn ovakvog narativa podseća najviše na neke starije BioWare igre i njihov dizajn, kao što su Jade Empire i Dragon Age Origins. Imaćete šest frakcija, sa kojima ćete održavati kakve takve odnose, a retko ćete uspeti da udovoljite većini, gde ipak će uvek preostati jedna ili dve koje su donekle zapostavljene, ili su čak u neprijateljskim odnosima sa vama, što se takođe odražava na priču. Što se tiče vaših saputnika, oni nisu preterano zanimljivi i odaju malo sirov i bezličan utisak na momente, ali su zato njihove zasebne linije kvestova posebno zabavne i proširuju njihove karaktere makar u nekoj meri, što je svakako pohvalno. Glavna priča ne odjekuje baš najoriginalnijim zapletom i raspletom, ali svakako će vam držati pažnju od početka do kraja, osiguravajući da vam vreme provedeno uz narativ ne bude protraćeno.

Pored pretenciozne, ali zanimljive radnje i okruženja, GreedFall ima donekle tipičan gejmplej akciono-taktičkog RPG-a. Spiders je u prošlosti imao najviše problema sa nezgrapnošću i neresponzivnošću likova tokom borbe i kretanja, a GreedFall, nažalost, nije izuzetak na tom planu. Ipak, treba napomenuti da je Spiders ovde napravio solidan iskorak u odnosu na prethodne igre, pa situacija nije ni približno sumorna kao u prethodnim igram, pa borba nije nužno loša i poseduje određeni potencijal za zabavu, iako je neizbežno nezgrapna i iritantna na momente. Pozitivne strane borbe imamo zahvaljujući veoma dubokom i zabavnom sistemu veština i izbora između tri početne klase, koje nužno ne morate pratiti u pravcu u kojem su vam plasirane, već imate potpunu slobodu da pravite hibridne klase kako god vi poželite. Pored velikog stabla veština, koje je podeljeno na klasičnu klasu za bliske borbe, tipičnog maga i nečega što je najbliže Witch Hunterima iz Warhammer univerzuma (sa sve zamkama, puškama i agilnim mačevanjem), postoji i sistem talenata, koji se više osvrće na vašu interakciju u svetu. Neke od njih se odnose na, recimo, opcije pri dijalozima, kao što su harizma ili intuicija, dok su drugi više okrenuti ka spravljanju stvari, kao npr. nauka.

Sve je ovo lepo upakovano i sistem ulaganja poena je dovoljno jednostavan, a istovremeno kompleksan da vas uvuče i pruži dovoljno veliki broj kombinacija za dosta različitih pristupa borbi. Borba iako ima probleme sa responzivnošću, uspeva da ostane zabavna, mada u igri se javlja problem raznolikosti neprijatelja, kojih nema previše, mada, dovoljno ih ima da vam ne bude preterano dosadno. Što se tiče opcija kraftovanja, one su svakako pozamašne i detaljnije nego u bilo kojoj prethodnoj igri ovog studija. Dosta oklopa ima opciju menjanja sitnih delova, a oružja mogu da imaju i različite sposobnosti i „elemente“ vezane za sebe, kao vatru ili otrov npr. Pored toga, treba napomenuti da kolonijalna estetika igre svakako pomaže izgledu tih oklopa, i da uz tih nekoliko solidnih stilova odeće možete izgledati prilično impresivno, pogotovu sa kul plaštom na vašem ramenu. Igra nije preterano teška, i postaje veći izazov tek pri nekim višim nivoima težine, gde vas neprijatelji mogu solidno pomučiti, u kombinaciji sa pomenutim traljavim borbenim komandama, pa ćete imati kako da se zabavite, ako volite iritantan tip izazova kao takav.

Što se tiče otvorenog sveta, on je podeljen u nekoliko osrednje velikih zona, koje ne odudaraju previše dizajnom jedna od druge, ali zato naseljena mesta uspešno uspostavljaju atmosferu živosti sveta u kojem ste se našli i sva se jasno razlikuju, u skladu sa svojom frakcijom kojoj pripadaju. Ono što je velika šteta, jeste veliki broj recikliranja enterijera brojnih zgrada, pa čak i pećina, pa ćete neretko naletati na istovetne guvernerske vile u dva različita grada, koje se razlikuju jedino po karakterima koji obitavaju u njima. Iako je u pitanju AA igra, Spiders kao da je se trudio da ispegla igru što je više moguće, od inače standardno velikog broja bagova u prethodnim projektima, i posvećujući nešto više truda priči, pa je pomalo zapostavljen dizajnerski aspekat, ovog inače veoma misterioznog i intrigantnog okruženja.

Sam dizajn likova i atmosfere je pristojan, i vuče iz nekih dosta bajkovitih temelja a la Braća Grim, ali, nažalost, grafička podloga ne odiše nekim visokim stepenom impresivnosti. Igra na svim podešavanjima nižim od najviših naglo počinje da izgleda kao naslov od pre nepunih desetak godina, dok pri višim nivoima može delovati pristojno, ali ne i preterano impresivno. Animacije magija, pa i same magije, ne odaju neki preveliki destruktivni utisak, i ako ste se nadali nečemu kao u npr. Dragon’s Dogma igri, to ovde nećete dobiti. Same animacije su malo ukočene i nezgrapne, kao i sam borbeni sistem, a doduše lica likova nisu preterano loše odrađena, mada ipak imaju solidnih problema sa sinhronizacijom izgovorenih reči. Kad smo već kod toga, glasovna gluma je veoma dobra i iznad prosečnih standarda, pa čak i oni slabije odrađeni likovi deluju življe na momente zahvaljujući tome, pored solidno napisanih dijaloga. Muziku je radio Olivije Derivier, poznati kompozitor muzike u igrama kao što su Alone in the Dark, Remember Me i Vampyr, između ostalih, i svakako uspeva ovde da uspostavi odličnu atmosferu i istakne muziku igre kao jedan istančan i dosta izražen aspekat ove igre.

Nažalost, iako se studio Spiders znatno potrudio oko peglanja bagova koji su večito prisutni u njihovim igrama, ovde i dalje se može naći impresivna količina istih, kao i primeri loše optimizacije. Iako GreedFall ne izgleda preterano impresivno, igra prilično loše radi za ono što nudi u vizuelnom smislu i za neki optimalan performans na najvišim detaljima, moraćete da imate konfiguraciju srednje-visokog nivoa. Bagovi nisu preterano iritantni, mada su povremeni pucanja igre u prvoj verziji, pre inicijalnog peča, bili slučaj. Ono što je bitno jeste da nema nekih bagova koji sprečavaju vaš napredak, i uprkos svemu tome, ovo jeste najispeglanija i najutegnutija Spiders igra koju smo dobili do sada, što pokazuje ipak neki trud i samosvesnost studija koji je radio na ovom projektu. GreedFall nije ni izbliza savršena igra, ali dizajn sveta koji vas tera da se zavučete u svaki ćošak svake zone, veoma dobar dizajn kvestova i pristojna i relativno intrigantna priča su svakako nešto što treba pohvaliti. Spiders svakako zna dobro da napravi RPG elemente u svojim igrama, a uprkos tome što ova igra i dalje pati od nekih problema koji su krasili Technomancer i druge igre, uspeva da se izdigne kao najbolja igra ovog razvojnog tima do sada i može vam pružiti dosta u zabavnih 25-30 sati igranja.

AUTOR: Nikola Aksentijević

Igru za potrebe opisa ustupio Focus Home Interactive

The post REVIEW: Greedfall appeared first on PLAY!.

Pročitajte kompletan članak na PLAY! sajtu